Eto sad kad se blagdani polako blize kraj, kad sam kao pristojna cura svima zazelila sretan Uskrs, ipak ja ne bi bila ja, a i ovaj blog ne bi bija moj blog kad ne bi zapravo rekla koliko mrzim blagdane i tzv. toplu obiteljsku atmosferu. Mozda zato sta je kod mene nema. Mislim nemojte me krivo shvatit-volila san ja i kicenje bora i bojanje jaja sve dok nisan shvatila da nije slucajnost cinjenica da se svi u familiji svaki Bozic i Uskrs 5 godina za redom svadaju, ili jos u boljem slucaju ne pricaju. A to sam svatila davno pa je za mene,za koju bi blagdani tribali znacit toplinu obiteljskog doma, upravo taj rijec blagdan poprimila znacenje dan-na-koji-su-svi-nadrkani-i-s-usiljenin-smjeskom-setaju-ulicama-a-zapravo-jedva-cekaju-novi-obicni-radni-dan. Ili se pak ono 'svi' odnosi samo na mene? Mislin volila bi da se odnosi samo na mene i da svi vi uzivate u blagdanima, ali nekako mi se cini da nije tako. Mislim da predblagdansko i blagdansko raspolozenje donose vise stres nego saznanje da cete sljedeci tjedan svaki dan radit prekovremeno. Pa sva ono razmisljanje kome cu sta kupit a da ne potrosin previse novca, pa ne smin uc u veliki minus na kartici, a u ducanu zaboravila pola stvari-zar vas sve to ne dovodi do ludila? I u tom sveopcem ludilu razmislite li ikad izmedu zalogaja francuske salate i slasne pecenke koji je smisao blagdana? Veselite li se vi uistinu blagdanima(a u pod blagdani ne mislim na hranu i darove)? Ili ste pak kao ja i jedva cekate da svi ti blagdani i pritisak zavrse? I da li je istina onaj grafit 'Nedjelja ubije vise ljudi negi bombe!'?!?
Post je objavljen 28.03.2005. u 14:29 sati.