Ljuba Tadić
Budi bog s nama!
Akcija je u samom Liru. Nema druge akcije. Međutim, ima nešto što mene greje. A to je činjenica da svako snosi svoju krivicu - rekao je Ljuba Tadić, govoreći o svom gledanju na ulogu Lira. Budući da mu je ovo treći put da igra Lira u razgovoru za „Blic“ je prokomentarisao sličnosti i razlike.
„Razlikuju se u izvesnom smislu. Naravno, ne mislim da se on razlikuje sam po sebi. Šekspir je tog Lira, razume se, ustanovio, utemeljio. Međutim, razlikuje se po načinu čitanja. Dakle, po rediteljskom pristupu. Režija se menja. A ovde se bitno promenila.“
Na koji način?
- Baš u smislu čitanja, odnosno pristupa. Napravio sam u šali jednu opasku, ili vic. Ovde sam imao problema sa dve ćerke i sa rediteljem. Jer, reditelj se privoleo ćerkama, pa sam morao da se borim protiv svih njih zajedno. Ali, to mora biti tako jer je Lir sazdan na unutrašnjoj snazi. I to ogromnoj! Jer, ako on nema tu unutrašnju veliku snagu da istera sve do kraja, onda preti opasnost da predstava bude dosadna. A ova neće biti dosadna jer je dobro izrežirana.
U kom pogledu se vaš lični pristup Liru razlikuje?
- Pre svega razlikujem se ja sam u odnosu na onog od pre. Recimo, sam sam pre dvedeset pet godina imao snage i energije više nego što je trebalo, a sada ovu energiju ovakvu kakva je čak i održavam da bi odigrao Lira do kraja. No, svejedno, sad mi ne treba da dodajem Liru godine. Jer sam i sam upravo čovek tih godina.
Nalazite li da, možda, ima izvesnih sličnosti između vas i Lira?
- Nema. Ja nikada nisam bio kralj (smeh).
Ipak?
- Naravno, ja navedem da ima sličnosti. Razume se - na pozornici. Ali, kad se spusti zavesa, svaka sličnost nestaje. Kao čovek nisam nikad bio toliki gubitnik i nisam se toliko upropastio, uslovno rečeno, pogrešnim mišljenjem. Naime, on smatra kako treba da živi sa jednom od tri ćerke. Ta njegova ćerka koju mnogo voli - ona ga na neki način izda. I, on to shvati. Vidite, pitanje ljubavi je veoma važna stvar.
Konkretno? Na koji način je to važno za Lira?
- On živi dugo bez žene. Usamljen je. Tako mu je palo na pamet, prosto, da razdeli zemlju i da živi sa jednom od te tri svoje ćerke. Želeo je da okupi oko sto ljudi svoje svite i pratnje, i da ide od jedne do druge. Međutim, njegov plan se ne ostvaruje i tu bude strašna situacija. Naime, Kordelija s kojom je on želeo da ostane i da živi on ga odjedanput odbije u toj roditeljskoj ljubavi. On se tada zanese, a pošto je strastven, pomalo tiranin to ga obori i on ima želju za osvetom. Neznajući da sam sebe zapravo kažnjava. Znate, to je večita tema i priča. Sve je u čoveku. Niko vam ne može veće zlo napraviti nego vi sami sebi. I, Lir ga i napravi sam sebi.
Da li smo i mi, kao narod, skloni da sami sebi učinimo zlo?
- Uglavnom da. To vam je s jedne strane komplikovano a sa druge vrlo jednostavno. Ma, mi smo oko toga ipak komplikovan narod... što umemo da budemo inadžije, pa mitomani, pa sve nešto tako. Mi smo, izgleda narod koji nije baš naročito svestan onoga što mu se događa. Stalno nas vode neke sile - budi bog s nama. Znam po sebi. Uvek pomislim, odnosno poverujem da će nešto da bude, pa počnem da hodam, pa da zviždim... pa mislim biće bolje. A ono prođe vrlo malo vremena i odjedanput počnemo da zviždimo tim istim ljudima sa kojima smo išli protiv onih.
Rekli ste nedavno da volimo da se valjamo u blatu...
- To je meni stalno govorio moj veliki prijatelj Sveta Lukić. Pričao je kako smo mi Srbi jedno čudo - čim vidimo blato, mi odma uskači i valjaj se.
Post je objavljen 26.03.2005. u 10:17 sati.