danas mi je baka nešto pričala kak se ubio neki dečko od 21 godinu...i prva rečenica koju sam složila u glavi bila je „ kak je glup „...ne znam zašto sam tak reagirala, ali ni dan danas mi nije jasno kak se netko može ubiti, pogotovo netko tako mlad..više sam si puta postavljala to pitanje....jer više je osoba koje sam znala ( onako iz viđenja) to napravilo...prvo jedna djevojčica koja je tada bila kao i ja šesti razred....zašto??? nitko ne zna, samo je ona znala...ali šta može biti tako grozno djetetu od 12 godina kojeg roditelji obožavaju, djetetu koje je premalo, prenezrelo da bi uopće shvatilo život...pa kako onda kad još ni ne shvaća život odluči taj isti prekinuti...
kak se samo tako mogu odreći života....pa ne postoji problem koji nije nesvladiv...od kud im pravo da si oduzimaju život kada se svaki dan toliko bolesnih ljudi bori svom snagom za svoj vlastiti...
zar je tako teško zadržati malo optimizma???....zar uvijek treba gledati lošu stranu svega???...sve se može riješiti ( gotovo sve ) na ovaj ili onaj način...ali ne na način da si oduzmeš život, pogotovo ne tako mlad...
ne znam...nikad mi to neće biti jasno...žao mi je što se toliko ljudi odluči na tako drastičan korak...
Život je prilika, iskusi je.
Život je ljepota, divi joj se.
Život je san, učini ga stvarnim.
Život je izazov, suoči se s njim.
Život je zadatak, izvršavaj ga.
Život je igra, igraj je.
Život je dragocjen, njeguj ga.
Život je bogatstvo, čuvaj ga.
Život je ljubav, uživaj je.
Život je tajna, pronikni je.
Život je obećanje, ispuni ga.
Život je tuga, nadiđi je.
Život je himna, pjevaj je.
Život je borba, prihvati je.
Život je tragedija, uhvati se s njom u koštac.
Život je avantura, usudi se.
Život je sreća, zasluži je.
Život je život, brani ga.
Post je objavljen 25.03.2005. u 19:47 sati.