Svaki narod ima svog Ovog Onog. Nas ima mene, ovogonog, drugi imaju druge, svoje ThisOneThatOne, DieseDarumese i questotistoe. To sam ja zakljucio kad sam doznao da ima i susjedna i bratska nam Srbija svoga Ovog Onog, zvanog Ovaj. I to starijeg od mene - barem po ovomonomskom stazu, mislim; za godine ne znam, bar jos. Ima taj Ovaj naravno i svog Onog, i jesu li oni jedan ili dvojica, tesko ce biti procijeniti neukom oku, nekako je to u njih sve neka cudna spika i nejasno, da ja mislim da se tu radi o poodmaklom stadiju tzv. pozitivne schizofrenije, psihijatrijskog pravca koji se bavi umnogostrucavanjem ljudskog potencijala.
Bilo kako bilo, kao i svaki OvajOnaj, i ovaj OvajOnaj zvan Ovaj je visestruko talentiran dasa, pa osim sto fantasticno pise, i proza i blesavi sarmantnistihovi mu cure kako bi ja samo volio da meni cure, takodjer svira u ekstremno interesantnom bendu Činč, a u svom Klark-Kentovskom modusu je i voditelj na radiju (ovo zadnje cete primjetiti u donjem Mu textu). Tolko znam, ali da ima jos puno, to sam siguran. Ovdje mozete cuti Činčov vlastiti intro u sebe, u kojem rjecju i melodijom opisuju koji oni to jeli zanr sviraju. I to u jednadzbi, da bude sasvim jasno.
A kao i svaki OvajOnaj, i Ovaj je u filozofskoj sferi strucnjak za ovoonontologiju, a doktorirao je u jednoj njenoj socijalnoj grani, ovajonajontologiji, koja se najvise tice upravo nas ovihonih. (Dok mene, primjerice vise interesira priroda ovogonoga u globalu, u Koestlerovskom znacenju "ovoonosti", ne Lakanovskom "ovajonajosti").
Za ilustraciju kako nama ovimaonima nije lako, prilazem vam Njegov ovajonajontloski esejcic Priroda Ovog. Objavljujem bez dozvole, javicu mu kad postam, pa ce vidimo.
Priroda Ovog
Dobro veče, ja sam Ovaj. Onaj se izvinjava, doći će drugi put.
Doduše, ko je slušao emisiju prošle nedelje, verovatno sumnja da sam ja zapravo Onaj, da sam oteo Ovog i da se sada lažno predstavljam kao on. Mnogi se pitaju: ko je sada ovaj - Ovaj ili Onaj?
Ko je sada ovaj - je li Ovaj ili Onaj? To je nemoguće utvrditi klasičnim, da ne kažem policijskim metodama identifikacije, pošto smo istovetni po glasu, izgledu, naravi, otiscima prstiju, genetskom kodu, znaku i podznaku u horoskopu i svemu ostalom. Prema tome, meni bi bilo najlakše da kažem: "Ja sam, ljudi, Ovaj. Ako mislite da sam Onaj - gde je onda Ovaj? Ovde ga nema. Uostalom, s obzirom da smo istovetni u svemu, i meni i vama trebalo bi da bude svejedno koji sam. Prilozi će se nastaviti po starom."
Međutim, pošto bi meni, kao autentičnom Ovom, bilo ispod časti da me neki smatraju za Onog, probaću da vas uverim u svoju Ovost.
Šta uopšte jednog čoveka čini Ovim?
Po gramatičkoj definiciji, i Ovaj i Onaj su pokazne zamenice za treće lice jednine. Da li je neko Ovaj ili Onaj obično utvrđujemo po mestu gde se nalazi. Hajde da pretpostavimo za trenutak, ali samo za trenutak, da sam ja zaista Onaj. Pretpostavimo da sam oteo Ovog i da ga držim negde pod ključem. Ako je tako, to u svakom slučaju nije ovde. Nije baš uobičajeno držati ljude u studiju vezane i zapušenih usta, na očigled ton-majstora i ostalih. Dakle, ako sam ga oteo, odveo sam ga svakako negde drugde, samim tim negde onde. Prema tome, taj koga sam oteo ne može da bude Ovaj. To može da bude samo Onaj. Na planini Sinaj sada čami glupi Onaj. Međutim, iako je Onaj na Sinaju, to nažalost ne garantuje da sam ja u svakoj prilici Ovaj. Primera radi, nedavno sam bio u Makedoniji. Kada je moj prošlonedeljni prilog stigao ovde na mejl, Mikrob je ostalima verovatno rekao: "Pisao nam je Onaj." Dakle, za svoje kolege postao sam Onaj, a što je najgore, za svoje makedonske domaćine nisam zauzvrat postao Ovaj. Za njih sam bio Ovoj, kao što bih u Engleskoj bio This One i tako dalje.
Štaviše, bojim se da ću već za koji minut i za Vas postati Onaj. Kako? Pa lepo, uzmimo da je Vaša sestra trenutno u kupatilu. Vi joj vičete: "Dođi ovamo, brzo!". Ona dotrčava i Vi joj kažete: "Slušaj, 'leba ti, ovog." Ali ako Vas neko nazove telefonom posle mog priloga, Vi će te ga pitati: "E, jesi sluš'o malopre onog?"
Sve u svemu, da bi se bilo Ovaj, neophodno je biti utemeljen ne samo u društvenom, već i u jezičkom i vremenskom kontekstu. A to iziskuje trud i odricanje. Lako je biti Onaj. Potrebno je znati svoj posao i raditi ga profesionalno, komunicirati s ljudima i biti svuda uz njih, da bi se bilo Ovaj.
Eto, otud ta sveopšta težnja za potvrdom čovekove Ovosti, pišu u sutrašnjem broju "Večernje Novosti". Lako je bitititi Onajajaj, treba znatititi bititi Ovajajaj.
Vidite sad, dragi TiiTi, kako je vama lako, kad vi i drugi uvijek znate da ste TaiTa ili TajiTaj. No tesko je i komplicirano biti OvajOnaj. Ponekad jednostavno ne znas koji si. A ponekad znas, al nemozes uvjerit druge.
Srecom, ja sam taj unutarnji dualizam nadisao u jednom prosvjetljujucem momentu na Maksimirskom Drugom jezeru, te sam tad u blissu jednote pomirio svoje unutrasnje suprotnosti, i postao zaokruzeni, cjelosni, holisticki, ucijeljeni, zacijeljeni OvajOnaj, bice koje je istovremeno ovdje, i ondje.
Jos me jedna muci stvar: Ovo sa nama ovimaonima u svakom narodu je moram priznati zasad moja hipoteza, bazirana na tome sto sam nasao jos jednog OvogOnog. No mozda ima samo nas dva na svijetu? To ne bi bilo dobro... Svijet moze biti dovoljno veliki za jednog OvogOnog, moze biti dovoljno velik za stotine OvihOnih, ali moze biti samo premalen za dva OvaOna............