Meka pornografija visoke renesanse
Njegova biografija podseća na rok-zvezdu. Prerano sazrelog talenta, nikada se nije ženio pod izgovorom da bi to naudilo njegovoj karijeri. Ali je tokom svoje poslednje narudžbine ipak živeo sa tadašnjom devojkom.
Preminuo je u 37. godini od groznice, neki kažu izazvane pohotnim životom. Veliki slikar Rafael (1483-1520) bio je jedan od čuvenog trija italijanske renesanse, rame uz rame sa Leonardom i Mikelanđelom, ali nije imao stav superzvezde; zaštitnik mu je bio sam papa, a savremenici su ga opisivali kao „osećajnog“, „lepo vaspitanog“, „genijalnog“ i „ljupkog“. Na samrtnoj postelji ljubavnici je zaveštao dovoljno novca da „časno“ provede ostatak života. A njen portret - jednu od najvećih slika svih vremena, u rangu sa „Mona Lizom“, naslikao je kao poslednje priznanje ljubavi. Tako barem kaže legenda.
Slika poznata pod nazivom „La Fornarina“ (Pekareva kći) ove godine je po prvi na turneji kroz SAD - od Njujorka preko Hjustona do Indijanopolisa - i predstavlja izložbu samu za sebe. U klasičnom stavu Venere, koja istovremeno pokušava i da prikrije i da prikaže svoje erotske atribute (uključujući i pupak ispod providne tkanine), ona stidljivo gleda u stranu, pretpostavljamo u pravcu svoga ljubavnika. „La Fornarina,“ objašnjava ugledni istoričar umetnosti Lio Štajnberg, „bila je najpribližnija mekoj pronografiji u visokoj renesansi.“ Ali ostaje misterija da li je naslikana polunaga dama zaista pekareva kći; i da li je sam Rafael predmet njenog pogleda? Većina ljudi - među kojima je i nekolicina britanskih kritičara koji su pisali o aktuelnoj Rafaelovoj izložbi u londonskoj Nacionalnoj galeriji - želi da misli tako. S obzirom da pre pet vekova ženski živi modeli u principu nisu bili dostupni, realno je misliti da je poziranje jedne oskudno obučene dame bio intimni čin; šta bi drugo umetnikovo ime ispisano na narukvici njene mišice moglo da znači?
Ipak, stručnjaci ostaju podeljeni po ovom pitanju. Načelnik rimskih muzeja Klaudio Strinati (stalno boravište „Fornarine“ je palata Barberini u Rimu) iznosi manje golicljivu hipotezu. Nedavna restauracija otkrila je burmu na daminoj levoj ruci; Rafaelov poslednji i najistaknutiji patron, sijenski bankar Agostino Kići, upravo se bio oženio izvesnom Frančeskom Ardeaskom. Rafaelovo ime na narukvici, kaže Strinati, posveta je Kićiju. On zaklju?uje da je „La Fornarina“ zapravo Ardeaska. Nažalost, ne postoji nijedan drugi portret Kićijeve neveste kako bismo mogli sa sigurnošću da utvrdimo njen identitet. Kao što Štajnberg kaže, „Sve je to jedan privlačan mit i, poput svih drugih mitova, njegova interpretacija zavisi od stepena pouzdanosti glasina na kojima je zasnovan.“
Post je objavljen 24.03.2005. u 12:12 sati.