Juce sam gledao penzionere kako hrane golubove.
I sve to u redu. Oni sede na klupama (penzioneri), bacaju mrve, a golubovi kao igracke trce okolo, kljucaju, goje se i odu da lete ili spavaju. Svaki dan milijarde mrvica bivaju bacene na pod i milijarde bivaju ociscene kljunovima golubskim.
Ne bio ja Bender, Ostap ako u jednom pogledu goluba nisam video umor, tugu i zal nad usudom golubljeg zivota. Njihova je karma da ociste sve ulice od mrvica koje kroz prozor izbacuju nesavesne domacice i da uvesele penzionere. Da im daju krivu sliku o kontinuiranoj vaznosti njihovih penzionerskih zivota.
I svaki dan eskadrile golubova krecu u akciju ciscenja i klovnovskog uveseljavanja. Tuzan je to zivot.
Pola dana ubacuju testenine u svoje telo i gugucu penzionerima, a drugu polovinu lete kako se ne bi ugoyili.
U suprotnom, postaju debele kokoshi, koje nisu nista drugo do golubovi koji su prestali da lete.
Post je objavljen 24.03.2005. u 11:02 sati.