Konj je sisavac. Kad krene sisati ne prestaje.
On voli brstiti bašću, još ak u njoj ima i peršina onda je najsretniji. Ima četiri noge i petu, malu, pomoćnu. Na tu petu ne možete napisati RONILAC jer je tako mala da ta riječ jednostavno na nju ne stane.
Inače konj ima i kosu, dugu, pa ju najčešće nosi vezanu u repu. Jako je ponosan na taj svoj rep.
Voli i svoj veliki trbuh i špek na njemu, naravno i celulit koji uspješno njeguje. Misli da ga svojim gibanjem i svakodnevnim preživanjem ‘zdrave’ hrane može smanjiti ali naravno da kao konj ne može shvatiti da nema ništa od toga.
Kad bi ga netko upregao možda bi mu i mogao pomoći u skidanju tih velikih okolotrbušnih naslaga no ovako konj i dalje uspješno živi u svojoj zabludi. Šteta! Prava šteta!
Iako opet taj šlaufić mu baš dobro stoji i čini ga vrlo zamamnim…..baš je sav za oblizati ga!
Konj ima i rep. O da, veliki rep kojim svako malo mlatne prijateljicu kravu u blizini. Voli on to raditi, kaže bolje se osjeća sa svakim udarcem repa svog.
I gleda da žrtva koju svako malo odalami repom bude baš ta krava, prijateljica.
Već je uvidio da iako ju često časti repomlatom ona i opet dođe i nastavi druženje s njim. Malo si odplače i mam se vrati po novu porciju. Jer krava ga ‘valjda’ voli.
Tako si konj objašnjava svoju vezu s tom kravom.
Inače zašto bi se uvijek iznova vraćala?
Pa ne valjda samo zato što je KRAVA!
Post je objavljen 23.03.2005. u 15:47 sati.