I baš mi je bio gušt sad pred večer kad mi je buraz došo, a ja njega fakat obožavam i uvijek mi je tak zakon pričat s njim o svemu... al to su uvijek neke ozbiljne duboke spike, o nesvakidašnjim stvarima... i tak, ležimo mi nasred sobe na vreći i pita on mene kak bi ja rekla kaj je život...!!!
Inače sam uvijek mislila da sam jaka u objašnjavanju tih stvari, al sad smo šutili koju dobru minutu. fakat nisam znala kak da to kažem... i to mi se uvijek desi, mislim nešt, al ne znam to pretočit u riječi da bude jasno ljudima oko mene... i onda često dođe do nesporazuma... al sad nisam imala kaj za reć: kaj je život?!
onda mi je objasnio neki princip da neko vjerovanje, nemam pojma koje, svijet gleda kroz 3 boje: crnu, bijelu i žutu! Žutu??? Da... I kao, sad će mi pomoć (buraz mislim) i kaže ovak, život je: a) iluzija, b) patnja, c) sreća... nek kao kažem jedno... nisam dugo razmišljala, čim je reko "iluzija" znala sam da je to riječ koju tražim... "Znači žuta si... " reko je... i onda mi je objašnjavo svaku od tih "boja"... i još smo pričali kak se zapravo stvara new-age religija, u zadnje vrijeme svaki čovjek ima svoju personal-religion, neku samo svoju shemu vjere i onog za kaj živi, protumači si tu vjeru kak sam to doživljava... i meni je to ok... i onda me pito u kaj vjerujem... i kad sam nabrojila sve one kršćanske stvari, nije prestajo s tim:"I?" nisam znala na kaj cilja... al onda sam sama od sebe dodala kak zapravo čovjek "piše" svoj život... mislim da nismo ničije igračke, da, vjerujem, Bog nas je stvorio, ali ja sad sama utječem na svoj život i kak će se on odvijat i sve kaj mi se "dogodi", zapravo ja NAPRAVIM, možda ne direktno, al nekak posljedično...hoću reć, ne vjerujem u Sudbinu!!! svako je sam sebi sudbina, svojim postupcima, ništa nije meant to be, nego se mi moramo potrudit da bude tak... i sve u što vjerujete za sekundu može prestat postojat... isto ko što je i sreća relativna... jednu sekundu je tu, drugu lako nestane...i možda je ono što je drugima sreća tebi nesreća, i obratno... yin i yang i te fore... sve je to u samom čovjeku i njegovoj glavi i u tome kak on to doživljava i proživljava - TO je njegov život!!! i ne možete reć da je život SAMO sreća ili SAMO tuga, život je ono šta sami učinimo od njega, zato je iluzija... na kraju me buraz naveo da kažem ono kaj je htio:"Vjerujem u... SEBE!!! znači, ja "igram" svoj život i sve kaj ovisi, ovisi o meni... eto, zašto sam ja žuta!!! bar mislim!!! vidla sam puno rasprava na tu temu pa evo i moj tribute, makar bi se o tome dalo puno više reć!!!!
however, ja se na svoj život ne žalim... dobro je... sve kaj ja hoću je mali miran životek, s mojom family, 10-ak pravih, al fakat pravih frendova, po mogućnosti i neki dobar dečko kojem će fakat bit stalo do mene, da me mazi i pazi :), i u školi sam nek ostane ko dosad i dobro je... skromna sam ja!!! hehehehe...
ma baš mi je bilo savršeno spikat s njim o takvim stvarima... on me uvijek navede na razmišljanje i upozna me s nekim stvarima za koje ni sama u sebi ne znam! i fakat mu mogu sve, al S.V.E reć... moja krv me najbolje zna!!!
e da, kakva bi ja to bila da ne pozdravim "savršenog" Marka iz b razreda... vaša visosti, čast nam je što vas uopće možemo vidjeti u svojoj blizini... ah... bwahahahahahahaha... spusti se na zemlju lik!!!!
sad sam tolko dobre volje da idem spat, hehehehe.. . konačno... :)
e da, kaj bi vi rekli: kaj je život????
Zzzzzzzzzzz
Post je objavljen 23.03.2005. u 00:04 sati.