Marketing
Aarrrrrrrrrrrrrrrggghh!
Digla sam se u 6:30. tata me probudio svojim uzvikom: Mala, buđenje! Zapravo, tako je uletio kroz vata da sam mislila da ću debelo zakasniti u školu. Ipak me je probudio na vrijeme.
Baš mi se išlo na komp, pa sam rasklopila svoj mali stari laptop, stavila ga na stol i čekala da se upali. Zujao je baš slatko. Inače, treba mu pola sata da se upali. Nekad ga moram ponovno gasiti… ma, ipak je to moj slatki kompić. Obožavam ga. Nemam pojma može li se reći obrnuta stvar. No, kako bilo, bilo. Otišla sam na net tek toliko da provjerim poštu. I malo prošvrljam po svojoj ovisnosti. Nema ništa novog. Sklopila sam svoje srčeko i vratila ga u ormar. Spremila sam se za školu. Mrtva sam umorna. 
Prvi sat je bila tako blizu (a tako daleko) od toga da me pita. Pitala je 9 ljudi od 30, a to je tako vraški puno. Ah, sva sreća što me nije otvorila. Drugi sat smo se divili svojim djelima iz likovnog. Ja sam bila tako ponosna na svoju tvorevinu. Nazvat ču ga: Bizon. Iako je bik. Ali bizon zvuči tako dobro… I gdje sam stala? Bizonu je otpala jedna kuglica sa uha… Aaaa! 
Moje srce! Hehe, zapravo baš me bilo briga, bila sam zabrinutija za test koji smo pisali iz matiše. Ali nisam učila. Prolistala bilježnicu, ništa više od toga. I riješila sam 100% testa, iako sam sigurna da mi 1. zadatak nije točan. Za ostale ćemo vidjeti… 
Nova opasnost: hrvatski. Pitao je nešto o stvarima o kojima nisam ni pojma imala. Ali, opet nisam došla na red. Zakoon!
Eh, i bila sam oslobođena zadnjeg sata jer sam morala na zemljopis. 
Još je ona zaboravila na nas. Što još? Pa, opet visim na kompu… to je već zastrašujuće s obzirom da sutra pišemo test iz informatike a ja nemam pojma. Baš me briga. 
Mama je danas sređivala čitavu kuću. 
Oprala je zavjese i prozore. 
I upravo pjevuši onu svoju hmmm-hm-hmm-hmmmm u kupaoni.
Sad idem malo na net, pa ču onda učiti. Yeah, right! Znam da neću. Idem onda u krpe. Odspavala sam več malo od 5-7, ali još sam pospanija nego prije!
Post je objavljen 22.03.2005. u 20:20 sati.