U zadnje vrijeme često sam se zapitao ovo pitanje. U početku sam jednostavno htio da imam što više posjeta, da budem što popularniji…
Ali onda sam se spustio na zemlju, jer sam shvatio da to neću uspjeti. Otvarao sam svoje srce, ali nisam osjećao zadovoljstvo i sreću. I tako malo po malo počeo sam pisati sve rjeđe. Sve dok gotovo nisam ugasio blog.
Ostavio sam ga sa strane i čekao da odlučim što ću s njim. I dok sam tako čekao pojavila se jedna osoba koja mi je rekla da je čitala sve moje tekstove i da su je duboko dirnuli.
I tada je došla ta odluka koju sam čekao.
Neću gasiti blog, ali neću više biti ovisan o njemu. Više mi nije važno hoću li biti najčitaniji, hoću li imati stotine komentara, pohvala, kritika jednostavno to mi više nije važno (nemojte misliti da ja ne želim komentare-daleko od toga-oni su mi gorivo:-). Sada znam da tekstovi koje napišem (ja ali i drugi blogeri) ipak netko potajno čita i da nekoga potajno diraju. Ne mora ta osoba ostaviti svoj dojam, važno je da ja ostavim dojam u njenom srcu.
Stoga, nastavljam otvarati svoje srce i davati svoje viđenje svijeta. Jer ako i samo jednu osobu dodirne neki tekst ili citat (a znam da hoće) – sve ovo ima smisla.