„Jedino ograničenje našeg ostvarenja sutra je naša današnja sumlja.“ - Frenklin D. Ruzvelt
„Sačuvaj me, Bože, nevidjene bede!“, govorila je moja pokojna baba. Više puta sam je pitao šta podrazumeva pod tim i uvek dobio isto objašnjenje da je to neopisivo, baš zato što se nikada nije desilo! Taj, čini mi se, specifično srpski, strah od novog (dobro, u ovom slučaju je beda, ali ...) možda se najbolje očituje u važećoj basni (koja je politička Biblija nebeske Srbije) da su bolje stare vaške (koje su se već napile krvi), nego neko nov koga još ne znamo, ali je sigurno nova, žedna vaška. Moja „nevidjena beda“ se odigrala 8. marta kada sam dobio list papira, uredno zaveden u pisarnici, da se 20 (dvadeset) zaposlenih „izčlanilo“ iz Sindikata. U gornjem desnom uglu, hemijskom olovkom našarano „Ivanu deč. dispanzer“. Podneo sam što ih je toliko i što ih predvodi g-dja Kostić koja je bila član Odbora i neko ko je trebao da im objasni zašto je dobro biti član Sindikata, ali zar mora da bude toliko nepismeno napisano? Mora li se silovati jezik i prenebegnuti dve glasovne promene? Gospodje drage, niste napisale razloge vašeg nezadovoljstva, doturile ste mi spisak kao narudžbu šefu sale nažvrljanu na salveti, niste se potpisale ... Staturatno, mogao bih da ne dozvolim ovo iščlanjenje, ali se plašim da bi silovanje jezika, ako im dam priliku da pišu i dalje, moglo da se nastavi.
Na jednom našem odeljenju pojavio se „višak“ materijala i opreme. Ne navodim lokaciju i količine, jer sam čuo samo glasine, a pošto se ni protiv koga ne vodi disciplinski postupak, nema potrebe da predsednik Sindikata bude obavešten. A i zašto bi se dizala prašina oko toga? Bilo je već takvih slučajeva. Čitali ste narodnu priču Krepao kotao? Prvo se kotao okotio, a posle je krepao!. Biće tako i ovde ... prvo se pojavio višak, posle će doći krepavanje i manjak. Kraj priče.
Ponovo je jedan sindikalac postao direktor! Postaje monotono. Posle dr Ljilje, dr Dragana je zasela u „vruću stolicu“ u kojoj sigurno neće postati milioner. Želimo joj sreću. Trebaće joj, jer ništa drugo neće dobiti! Osim ako pod „nešto“ ne podrazumevate deklarativnu podršku onih „odozgo“ ili onih „odozdo“! Činjenica, koju godinama ponavljam, je da su u Sindikatu najbolji ljudi i da je jedina mreža koja postoji u Centru, ona sindikalna. „Iz grmena velikoga, lavu izać teško nije“ pevao je davno vladika Rade. Ne verujem da je mislio na Sindikat, ali ...
Ooooooooooooooopako smo se proveli na izletu u subotu. A kad pa nismo? Sunce je sijalo, dan je bio topao. Iako pritisnuta snegom, okovana zimom, zemlja je mirisala na proleće. Srbija je bila bremenita pitanjima na koja će, na žalost, odgovore davati naši unuci. Mi smo se puno smejali. A šta bi se promenilo i da nismo. Tako se ovde živi. Kontrasti. Jedino ovde se, na rodjenju, krštenju, svadbi ili ispraćaju u vojsku može čuti Janičar ili Ako umram il' zaginam. Jedino ovde komliment za nečiju sposobnost glasi: „Mamu ti je..m, baš si lopuža!“ Jedino ovde ...
Idemo na put. Ovaj put vam nudimo nešto zaista svetsko. Rim, Venecija, Firenca, Piza – 8 dana, od 20. do 28. maja. Pojedinosti, kao i uvek imate, na poledjini Biltena. Novost je da se dinarski deo odbija na 7 rata, od plate, uz potvrdu koju možete dobiti kod mene, Ljubice ili Lale. Biće dana ..., ali nas biti neće i jedino je zaista vaše samo ono što ugradite u sebe (ne računaju se oni vagoni hrane koji prodju kroz vas). Ako sumljate u organizaciju, raspitajte se kako su se proveli oni koji su putovali za Budimpeštu. Ako mislite da je skupo pogledajte ponude drugih agencija. Ako želite da ostanete kod kuće, to i u radite. prijave su najkasnije do kraja marta da bi se spiskovi predali u italijansku ambasadu i zakazali razgovori za vize.
Ivan, predsednik Sindikata
Post je objavljen 22.03.2005. u 07:18 sati.