Evo me gde lijem suze kao onomad Branko Radičević za Sremskim Karlovcima. Noćas sam sanjao Trento. Tamo se održavao kao neki festival i ja sam stajao na vrhu one kule na Piazza Duomo i posmatrao vatromet. Reflektori su šarali po svetlucavom i zvečećem gradu punom praznično raspoložene gomile. Pre odlaska na počinak sa Sašom i Beom sam forsirao fliper u nekom insbruškom kafeu, uz pivo. Čini mi se da je ova slika iz sna neko preklapanje lejera, mislim topografije Trenta i tog flipera.
Trenutno sam na samome početku, u Insbruku, odakle ću povratno da se otisnem za Beograd u svom šljakerskom Litasovom prevozilu u sredu. Pošto su sve obaveze iza mene bezbrižno pijančim i spavam po 10 sati dnevno. Inače sam dobio ocene sa ispita pa da se pohvalim: ispadoh neki kurčev najbolji đak. Valjda su profesori pali na moj Bane-dobri-sin razdeljak i nagradili moju pojavnu ozbiljnost. I dok su drugi akali mobilne telefone na predavanjima i pisali smsove, ja sam hvatao beleške. I dok su druge čupale obrve na predavanjima i drugi nezainteresovano kopali nos i uši na predavanjima, ja sam diskutovao, aktivno učestvovao. Ako je po pravdi, inaugurisaće me u odeljenskog higijeničara sledećeg semestra. Ja se neću nametati. Ako me se sete, sete...
Pred polazak iz Trenta kupio sam najbližim prijateljima darove u obliku maloga trentskoga kačkavalja. Nije ni tako mali taj kačkavalj, guta dođe jedno 600g. Onda sam sve to zaboravio u frižideru. I time se sada slade vekovni krvoloci srpskoga naroda - Bugari i Makedonci. I još mi jedu džigericu – pišu kako je ukusan taj sir i zahvaljuju. Da čoveka srce zaboli.
Ovde je inače počelo blagosloveno proleće. Pevaju pilinja (na makedonskom ’tice), sija sunce i ostale trice. Nadam se da je u Bgd nešto slično na delu. Javiću se još pre polaska. Ovo je onako, uz fuka i prepodnevnu pljugu. Odužilo se nešto to prepodne.
Post je objavljen 21.03.2005. u 13:05 sati.