Budim se jutros uz zvuke pevca koji kukurice sa mobilnog aparat mog dragog(jednom cu ga polomiti ), vreme je za ustajanje.Dragi budi malu za skolu, sin se vec uvukao pod moj pokrivac i ususkao se kraj mene,dragi sprema maloj dorucak ....Dani mrmota...tako je svako jutro.Ustajem ko da me neko celu noc tukao,uzimam kafu i otvaram oci i vidim malu kako se opet vuce po kuci.Ona je neverovatna...svako jutro ista pesma, ajde Maki ,pozuri ,ocesljaj se , sedi da jedes, zvaci hranu, ali ne to nemoze da se objasni recima to treba doziveti i videti. Ubrzali smo proces spremanja tako sto sam je ocesljala , zapretila kaznom , obula je i vezala pertle i ispratila nju i dragog iz kuce....Dva minuta kasnije ,muz zove i kaze ''auto opet nece da upali''...fuck..ok silazim dole i ja je vodim u skolu, autobusom naravno.
Usput joj objasnjavam da mora da se trgne , da ne sme toliko da gnjavi, da pazi sada kad je ostavim i odem na posao kako prelazi ulicu(ima samo jedan pesacki prelaz da predje), poljubim je i ona odlazi , a ja ostajem u prevozu, masem joj i vidim da na tom istom pesackom prelazu koji mora sama da predje neradi semafor,fuck fuck, hvata me panika izlecem na sledecoj stanici kao luda i trcim nazad da je stignem, i uspevam u tome , ali ona nevidi da stojim preko puta i gledam kako kao muva bez glave krece da pretrcava ulicu, kamion nailazi i trubi joj ona prestravljeno se vraca nazad ,....a ja ...20 godina zivota manje cu da zivim. Usrala se od straha kada me je videla, a ja da nismo bili na ulici,istresla bi je iz gaca. Odvedem je u skolu. I u povratku na stanicu razmisljam ..Da u decu netreba imati ni malo poverenje.
Nece mi vise ici sama ni u dvoriste da se igra.
Ta slatka mala cedovista,stalno neke brige oko njih ...kada bi mogli da ostanu onako mali bebci zauvek. Upravu su nasi starci, kada kazu "Malo dete mala briga".
Post je objavljen 18.03.2005. u 00:00 sati.