A sada dolazi najteži dio posla.
Dumala sam ovijeh dana i napravila najveću grešku koju jedan absolute beginner može napraviti - čitala sam druge blogove! Nažalost, tek sam tada shvatila koliki sam luzer i da mi sve one petice iz zadaćnica ovdje ama baš ništa ne pomažu. Ne nakon što pročitate Mr. Lebowskog, barem....
Medjutoa, kažem ja na stranom jeziku, jerbo pripovedam ih nekolicinu pa se sad foliram, ipak, vrag neki čuči u meni i ne da mi mira. (jel' se "ne da" piše odvojeno ili zajedno?) Krećem i otvaram, neslućene vas umotvorine čekaju, velim ja samozadovoljna u nadi da će me ipak neko i pročitati. u stvari, ne bih da me pročitaju al' bih rada da neko ČITA ove moje postove. A i da dobijem poneki dobar komentar, tek da dobijem koji cent u visinu kad mi je već tata šparao prije furtom godina.
Drugi grm gdje čuči još poneki zec je da ovim bespućima internetske zbiljnosti vladaju neke novije generacije, neki novi klinci koji me uvijek i iznova oduševljavaju komentarima (pogledati Whateverov koment plus komenti na koment on Hrvatska, kandidat za EU) i da se bojim da ću ispasti matora i ishlapila krava koja se eto nešto proserava na tudjem terenu. Ali, ponešto i mi konja za trku imamo, ako već nemamo, slijedimo pametne upute iz poljoprivredne zadruge i kucamo riječi tražene na guglu zadnjih dana, evo ih lebe, pišem po receptu - Severina, porno 11 minuta, lenjivac i rodjendan Sanje Doležal.... Možda će ovih dana paliti i ono - reprezentacija, EURO 2004 i slično, nogomet, football i šta ti ja znam... Sretna sam samo da imam sinov teve sa sve plejstejšnom dva i aj-tojom da skidam kilograme..... a i ne vjerujem da će komp biti korišten tih dana. Možda ću pisati, dragi moj dnevniče, po tebi (ili u tebi ili na tebi, kako kad je dnevnik virtualan i da li je ovo upće dnevnik?)
Eto, zagubih se već u prvom obraćanju javnosti i odoh u digresiju maksimalno. No okej, i to je za ljude, ako za nikog drugog, bar ću ja švrljati ovuda....
Objavljujem......... (timbeeer)
Post je objavljen 12.06.2004. u 00:47 sati.