Zamisli da je svako ljudsko biće plamičak, ta da se pomiče u vremenu i prostoru; zamisli da iza sebe ostavlja prugu svijetlosti. Kakvo bi to zdanje bilo! Kad se bića sastaju i rastaju. Neke se vatre gase, druge izvijaju, a kadkad se sretnu dvije male iskre, što pristaju jedna drugoj, te sukne oganj, rasplamsa se velik i jasan sjaj...
-iz knjige "Plesala je jedno ljeto" - Olaf Ekstrom
Post je objavljen 11.06.2004. u 23:03 sati.