Da li vam se ikada dogodilo da u ozbiljnim situacijama vi naprosto prasnete u smijeh i znate da vas gleda mnoštvo ljudi ali to je jače od vas i gotovo..nema toga što bi vas zadržalo da se prestanete kesiti. Eto, tako vam ja u glavnoj pošti čekam u redu za platiti račun. Žena ispred mene prilazi šalteru i pita:Molim vas imate li one kuverte sa puficama? E kad sam se stala cerekati grohotom, kričala sam od smijeha. Žena za pultom gleda mene gleda ovu siroticu pa kad je i ona ovoj u lice prasla u smijeh. Ova žuti-zeleni, crveni a najgore od svega pita:Što sam loše rekla? Čučla sam jer sam mislila da ću se popišati od smijeha, gledaju me ljudi sa paketima u ruci a ja nemogu navući onaj službeni kes da boga daš. Takva sam vam ja meni kad je smiješno nema toga da se pravim skladna mala....Sirota kad je pošla stanemo se ja i žena za šalterom zezati ko- mogla je pitati i kuvertu sa zračnim jastucima i sl. svi smo se valjali u pošti. Baš nas ima ...A imam i ja godina ali neće me ta ozbiljnost nikako. Ma nije me ni briga jer kad ubiju ovo dijete u meni gotovo je ...zato me prijatelji rado i zovu Mala. ja vam iz najtužnije situacije izvučem neku glupost da svih nasmijem i odvratim im pažnju od tuge. Takva sam i što mogu....
Post je objavljen 16.03.2005. u 12:51 sati.