Uopce nisam danas planirala nista napisat, nekako mi se nije dalo...ali trenutno sam taaaaaaaaako ljuta da bih najradije pocela bacat stvari po stanu...jooooooooj kako "volim" kad me netko pita za misljenje, a onda se naljuti zbog toga....pa u piz.. materinu,ne valja kad lazem, ne valja kad sam iskrena...a opet ne mogu pregristi jezik pa da ostanem suzdrzana...bila to mana ili vrlina, ali u vecini situacija imam nesto za reci...jer ako presutim pocnem hiperventilirati, tad mi ni duboko disanje ne pomaze!!!! Bila sam ja prije tiha, pa su se ljudi oko mene na to navikli, pa kad bih bila tako isprovocirana, do te mjere, da konacno pokazem zube-izbila bi sranja!!! Sad sve kazem pa opet sranja...ok, znam ipak kad neke stvari treba presutiti, ali kad me se vec pita za misljenje-pucam bez sentisa, pa zar to nije zdravije za neki odnos???? Jos me doticna osoba izvrijedja, pa ja naravno uzvratim....a bas sam mislila lijepo na spavanac....ionako sam ucila sve dosad, pa sam zivcana i od toga....