Od jutros sam izbrisala sigurno 5-6 tekstova koje sam, u naletu ljutnje, iz sebe izbacila. Djeluje, stavljeno ovdje javno ili ne.
Upalila mjuzu, rasplesala se po kući i lagano se smirila.
Još jedan rez u životu.
Idemo dalje. Tek sam sad ja popizdila.
Zajebancija je over. Tko me voli zadnjih dana, ima bit da me stvarno voli. Malo ih je, al' ih ima.
Dosta je to. :)
A šta mislite... Hoće li imati muda opet žicati besplatno ljetovanje i finu taksi službu, lovu i, ono najbolnije, moje znanje? Ja ne sumnjam.
Samo se bojim, kad se sve ohladi, da ću opet glumiti glavnoga majmuna i zaboraviti da su mi okrenuli leđa (bezrazložno) onoga trenutka kad je netko prstom pokazao.
Ne bi bilo zanimljivo da je drugovačije. Sad barem znam da mogu izdržati više nego što sam se nadala.
Sljedeći post, obećajem, neće bit depresiva. Ovo se ja samo malo moran ispuvat. A onda sve po starom. Novom starom. Nadam se.
Post je objavljen 15.03.2005. u 14:07 sati.