Ajme… Koliko nisam pisala…!! E, pa ovako… Pocet cu od lidrana… Dakle u četvrtak je Suzana prespavala kod mene i pričale smo do pol 4, a morale se probudit u pol 7, dakle, došle smo potpuno neispavane! Prvo smo pomogli trpat instrumente u bus i to sve… I iako je ON bio tamo, meni onak, ništ! Totalno mi sve bilo ravno, svejedno… I bila sam baš happy zbog toga, i sama sebi rekla da ću ga izbjegavat što više mogu… I tak, imali smo bus na kat, a bilo nas je 20, hheheh, i svi smo sjedili gore naprijed… Nije nam trebalo dugo do Čazme, nekih 25 min, tak nešt… Ja sam nosila svoj dragi mp3 player, jer mi je to odmor za dušu, kad si pustim neku pjesmu, jednostavno se izdvojim od svega oko sebe i to mi često dobro dođe… Zato ga uvijek volim imat uz sebe sa određenim pjesmama… Eh, i da… Došli smo tamo i sve to… Upoznala sam jednog dečka s kojim se dopisujem preko chata, Saleta i dečko je baš fora… E onda sam trebala upoznat još jednog dečka s kojim se još češće čujem :) I onda sam i njega upoznala i on mi je isto super! Jeeej! :) I ja sam NJEGA stvarno izbjegavala al on je stalno dolazio do mene! I onda se meni ona zaluđenost počela vraćat, jednostavno… Ah, nemogu to opisat! I dalje sam pokušavala biti što udaljenija od njega, ali cijeli cjelacati dan je on nešto išao oko mene… I sve što je govorio, i slušamo iste pjesme… I sve… On kao osoba, kao pojava… Ah, ponovno me… Zaludio… I sve je bilo ok, onak… Ja sam i dalje pokušavala bit hladna, al su nas već i ostali počeli zahebavat… I sve, sve… Jao… I onda još u busu… Ma joj, to neću ni pisat… Jedino me ubijalo što ovaj put ja stvarno nisam praktički ništa radila! Samo sam se smijala jer ne mogu baš ostat totalno ravnodušna na njegove gluposti :) I onda smo stigli u Bj… I bok, bok… Kao da se ne poznamo… I onda sam jedno 2 sata bila u bedu ko nikad, i u 10 (!!!!!!!!) sam zaspala ko beba jer sam cijeli dan bila na nogama… ( i, da, btw bili smo 2 na lidranu iako nisam nist skuzila)… I onda sam se sljedece jutro(subota) probudila jaaako dobro naspavana i odlučila da ne smijem bit u bedu i da moram preći preko toga… ''life goes on…'' Nije mi baš bilo jednostavno jer kud god sam u subotu došla, bile su pjesme koje smo zajedno slušali i pjevali… I tak da mi je i u gradu bila koma i malo-malo mi se on učinio iako sam znala da nije u gradu… I danas sam već bolje… Onako… Sjetim ga se i prečesto, ali borim se sama sa sobom :) On ima curu i gotovo… I tako… Nije meni lako, ha? Da on ovo pročita, ja mislim da bi se preselila iz grada :) Zato izbjegavam da ovo čita puno ljudi iz ovog grada… I tak ppl… Držite mi fige da zaboravim na to sve… Ma budem, jelda?
Post je objavljen 13.03.2005. u 22:20 sati.