naporan tjedan. al danas je bilo lijepo. kuhala sam:
obavezno sa češnjakom-uvijek.
inače je bez karaktera.
poslala ja paper-i posebno se zahvaljujem osobi od koje sam slučajno sa bloga saznala cool info o kognitivnom učenju-premda sam mu već rekla hvala preko posta-al još jednom ću: dakle, hvala.
rekla je meni mama: zlatna riječ i željezna vrata otvara.
i
umiljato janje dvije majke siše.
al nekad treba i kontru dati-probala ja na svojoj koži.
gledala mission impossible. tko je rekao da je film loš? baš dobro-pogotovo one security fore kod kompova. i neki drugi elementi nisu loši, što god o njima pisali (ili njemu).
tražim crne hlače-al da nisu skupe. al imam onaj grozni instinkt da uvijek napikiram najskuplju stvar u dućanu. po defaultu.
plava krv. ma svaka je crvena.
joj, ušla mi stonoga u sobu. neka živi-neću joj ništa.
plava krv-crvena krv. svaka je ista.
crveno i crno by stendhal.
previše sam čitala. premalo čitam.
onda, u svakodnevnoj komunikaciji, dolaze mi knjiške, samo meni razumljive asocijacije. pa me samo neki skuže. al stvarno samo neki-ono full. zar je to uopće bitno?
bitno je znati tko si, odakle dolaziš i kamo ideš.
e to je već malo teže-al trudim se, kolko mogu-jedno malo biće mi u tome pomaže, svaki dan.
sa 12 godina pročitala sam knjigu -u službi doktora mengelea-
prerano. u toj si dobi još preosjetljiv za takvu literaturu. dugo sam sanjala.
sanjate li vi u bojama? ja da. intezivnim. mislim da to dolazi iznutra.
volim sanjati zeleno. i plavo.
idem sanjati-možda nešto i usanjam.
Post je objavljen 10.06.2004. u 23:55 sati.