kidaju me komad po komad
još me je malo ostalo
ti tjeraš lešinare oko mene,
ali bojim se uzalud -
njih je mnogo
i svaki uzme komadić
i bojim se da od mene neće ostati ništa
jer strvinari su uporna bića
koja ne odustaju lako
kada te načmu - ne staju
dok ne ostanu kosti
u pustinji života
ali još se nedam
još ima šuga u meni
i još imam zašto da postojim
i živim...
i još imam tebe na ovom putu
na koga se mogu osloniti
i polako naprijed
do naše oaze...
Post je objavljen 11.03.2005. u 18:40 sati.