Pregled posta

Vreme i tempo u kome zivimo namece nam nova pravila u ponasanja; prilicno smo uzurbani i u stalnoj potrazi za korisnim informacijama kako bi smo ispunili svoje zivotne ciljeve ili snove. Sveopsti drustveni razvoj i moderna nauka imaju zadatak da konacno odrede Univerzum i nase mesto u njemu, zatim da razjasne uticaj planeta i kosmosa na nasu sudbinu.
Najbolji casovnik koji za sada imamo je nasa planeta - Zemlja, koja se krece oko svoje ose tacno za 23 casa i 56 minuta. Ovo je period od jednog zvezdanog dana, koga su astronomi proglasili za jedinicu vremena. Naravno, zvezdani dan je ponekad kraci ili duzi.
Astronomi su pomocu atomskih casovnika utvrdili uzrok gresaka u kosmosu. Mesec, stvaranjem plime i oseke, povecava trajanje dana. Takodje i iznenadne erupcije na Suncu uticu na Zemljinu rotaciju, kao sto uticu i na sve ostale planete. Posledice ovih delovanja mere se "malim" delovima sekunde, ali je ovaj fenomen ipak impresivan, ako se uzme u obzir koliko je energije potrebno, da bi se usporila ili ubrzala masa Zemlje.
Dakle, ako je dokazano da i Zemlja podleze iznenadnim cudima vasione, namece se logicno pitanje: Sta se tek desava sa covekom, kao malim organizmom koji zivi na njenoj povrsini?

Da li Vam je poznat podatak: da se usled dnevne rotacije Zemlje oko svoje ose, i ostale planete, kao i Sunce pojavljuju na istoku, zatim se lagano penju na nebeskom svodu, dok ne dosegnu svoj najvisi polozaj - tacku kulminacije, a onda se lagano spustaju nazad i "utonjuju" na zapadu. To je njihovo dnevno kretanje, sto znaci - da nemamo samo solarni i lunarni, vec imamo i Merkurov, Venerin, Marsov i ostale dane, kao i sate drugih planeta Suncevog sistema.
Pre nekoliko godina, sprovedena su kompleksna istrazivanja na 25.000 ispitanika u Evropi.