Pred san sam nesto zamislio nesto mi je na pamet palo sto bih trebao danas napisati na blogu i rekoh sebi zapamti to i napisi da ljudi citaju i ponesu sa sobom. A eto odnio sanak javi misli i zelje i sve se nekako ispreplelo u morsku travu i zaboravilo zasto je ostalo na zalu. Doslo je sunce i travu svojim zrakama milovati stalo dok i zadnju kaplu vode iz nje osloboilo lako Poslaje podne dogalopirao kanjanik brz i hladan podigao travu kopitima svojim i odpuhao nad pucinu ...
Sto je bilo poslje sa travom nitko nezna ... mozda ju je uhvatio galeb i u svoje gnjezdo svio ili je potonula natrak u dubine mora to samo nebo zna ...
A ja cu malo zato zapjevat od srca :-)
Dušo moja ...
Dušo moja, ja ne znam više,
koliko dugo ovdje stojim,
dok gledam kako liju kiše,
pod mračnim prozorima tvojim!
Dušo moja, i kada krenem,
htjeo bih opet da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene,
ostalo s tobom da te prati!
Ostalo s tobom da te ljubi,
kada si sama i kad je zima,
jer ja sam onaj, koji gubi,
i prije nego išta ima!
Dušo moja, k'o kaplja vode,
i ti se topiš na mom dlanu,
jer stobom dođe, a bez tebe ode,
stotinu dana u jednom danu!
Dušo moja, ti umorna si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvijezdi, što se gasi,
ja tražim svjetlost, koje nema!
Pod hladnim nebom, ispod granja,
Stavit' ćes glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj, koji sanja,
i zato necu da te budim!
A.D.
Post je objavljen 11.03.2005. u 15:31 sati.