Sve drugi uzimaju!
POPULARNA hrvatska spisateljica i kolumnistkinja Vedrana Rudan (1949) ovih dana gostuje u Beogradu. Došla je na promociju svoje najnovije knjige “Ja, nevjernica” koju je objavio beogradski izdavač “Rende”. Rudanova je jedan od najpopularnijih hrvatskih pisaca, njena dva romana “Uho, grlo i nož” i “LJubav na poslednji pogled” doživela su po nekoliko izdanja, ne samo u Hrvatskoj, već i u Americi, Poljskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Srbiji. Predstava “Uho grlo, nož” izvodi se u beogradskom Ateljeu 212 i u dva hrvatska pozorišta.
U knjizi “Ja, nevjernica” sakupljeni su tekstovi koji su izlazili u “Feral tribjunu” i “Nacionalu”. Zbog čega ste odlučili da ovu knjigu objavite samo u Srbiji?
- Pretpostavljali smo da, ako bismo je objavili u Hrvatskoj, ne bi vladalo veliko interesovanje za nju, jer je te tekstove čitalo najmanje 80.000 ljudi - kaže Rudan. - Verujem da će i čitaocima ovde oni biti zanimljivi, zbog toga što je dobar deo priča posvećen crkvi iz perspektive ostrašćene nevernice. Kako su to najžešće priče, iz njih je proistekao naslov “Ja, nevjernica”.
Željni hleba
U knjizi Vedrana Rudan dotiče teme odnosa roditelja i dece, ljudi prema crkvi, rat i mir u Hrvatskoj, odnos Hrvata i Srba... Ona piše o terorizmu danas, o strahu od odmazde, odlasku mladih Hrvata i Srba u Irak da bi se borili za američke interese, o globalizaciji.
- Roditelji se često boje svoje dece, čini im se da su ugroženi od njih. Takođe, postoji strah od crkve, koja je trenutno u Hrvatskoj žestoki neprijatelj žene. Bore se za ukidanje aubortusa, veštačke oplodnje... Hrvatska katolička crkva je više među ženskim nogama nego u crkvama - kaže Rudan. Hrvatska je već Evropa, komad zemlje gde robovi za male pare rade za stranog gospodara. Odnos Srba i Hrvata je odnos robova prema robovima. Ne doživljavam Srbe kao nešto što ima neku glavu i neki rep, postoje pojedinci, postoje srpski političari, kao što postoje hrvatski, neki od njih su lopovi, manipulatori i zločinci, ovakvi ili onakvi. Ali, postoje i oni ljudi koji su hleba željni i koji se bore da prežive.
Rudan je uverena da su česti napadi na katoličku crkvu opravdani, jer je ona sve oštrija i grublja prema običnom čoveku, zamera mu mnogo toga što sebi dozvoljava.
- Katolički popovi, pa čak i kardinali, ne poštuju svoje zakone. Postoji mnogo afera unutar katoličke crkve - pedofilije, silovanja, krađa, prevara. Sve češće koristim američku poslovicu “Lažeš kao katolički kardinal”! Popovi se mešaju u intiman život žena, daju sebi pravo da misle o ženskom telu onako kako se to od njih ne očekuje. Zato su sve manje omiljeni, konzervativni su i trude se svim snagama da rade protiv sebe. Ne daju šansu mladim ljudima iz svojih redova, da dođu i kažu nešto pametno. Crkva bi trebalo da učini nešto da ne izgubi vernike. Nikad nisam bila vernica, ali bi mi katolička crkva bila draža kad bi poštovala zakone koje je sama smislila.
IZGUBLJEN IDENTITET
U tekstovima dosta pišete i o privatizaciji u Hrvatskoj. Kako je prošao taj proces?
- Sve kroz šta smo mi u Hrvatskoj prošli čeka i vas. Ono što danas imate uskoro će postati nečije. Izdavačke kuće, fabrike, preduzeća imaće vlasnika koji ima ime i prezime. Sve će dobiti nekakvi Petrovići i Pavlovići za sitne pare, a vi i vaša deca radićete kao jeftina radna snaga kod Italijana, Austrijanaca ili Srba. U Hrvatskoj su svi mediji privatni, uglavnom su u rukama stranaca - Austrijanaca, Nemaca, Amerikanaca. Najveći hrvatski nedeljnik i vaša “Politika” imaju istog vlasnika. Na naslovnim stranama su pogrešne teme - udarna vest je ko je koga zaklao, silovao, ubio, šta se pokralo, da li ćemo predati Gotovinu ili nećemo, šta haški sud poručuje, šta Karla del Ponte hoće... Nacionalni identitet ne postoji. Ne možete danas kupiti u Beogradu prave srpske cipele, pravi srpski kaput, pravi srpski ruž, ali možete da kupite “revlon”, “avon”, “kamper”. Isto kao u NJujorku. Ali, tu smo i ne možemo nazad.
Naša sagovornica se nedavno našla pred ozbiljnim životnim problemom - otkrila je da ima cistu na jajniku.
- Bila sam u bolnici na ispitivanju. Rezultati će biti gotovi za deset dana, nadam se da nemam rak. Prošla sam kroz jedno pakleno iskustvo, shvatila sam koliko su teme Gotovina, Koštunica, Buš da ili ne, Putin, nebitne kad si mali i kad si smrtan. Ne znamo da cenimo život, dok smrt ne zakuca na naša vrata. Shvatila sam da se ne bi trebalo paliti na velike teme, već na male stvari koje čine život. Uživati u dobrom ručku, šetnji uz more, razgovoru sa mužem, ćerkom, sinom, kupanju mačke, gledanju kako smokva raste...
OPUŠTENI BEOGRAĐANI
U Beograd Vedrana Rudan nije dolazila pre rata i zato ga ne doživljava kao glavni grad njene bivše zemlje.
- Ovde nisam imala prijatelja. Niko me nije izdao, kako to drugi kažu. Za mene je Srbija jedna nova strana zemlja, jednako kao Poljska, samo bliža, jer govorimo isti jezik. Kad dođem ovde, uvek sam sa drugim ljudima, čini mi se da mi je premalo dana na raspolaganju. Beograd je grad koji na drugačiji način živi od Zagreba, moje rodne Opatije. Mi smo uzdržani, ne opuštamo se lako i zato uživam kad sam u drugačijoj sredini.
Post je objavljen 10.03.2005. u 13:06 sati.