Prošao je i taj dan . kako nisam baš pri parama , razmišljal sam kaj bi ženici kupil za 8 .žujak .
Kaj god poglediš , sve je nekak precjenjeno .
Ženica je prefina za neke jeftinoće , a za skupo sam ja presiromašan .
I onda , da ne bi ostala praznih rukica , ja sam joj lijepo poklonil Cvijet koji raste u ruci .
I bila je zadovoljna .
Jer taj uvene čim pusti sok , ali zato ga ne moraš baciti u smeće već kad ga opet primiš u ruku , on naraste , pa opet pusti sok , i tako unedigled .
Možeš ga gladiti , možeš ga ljubiti , možeš mu svašta raditi .
Ma unizveralan je .
A badava .
I ona bi da je svaki dan osmi žuja .
Kad cvijet raste u ruci .
Post je objavljen 09.03.2005. u 14:29 sati.