Volim mačku da gladim rep
Posle knjiga „Uho, grlo, nož“ i „Ljubav na poslednji pogled“ kontroverzna riječka spisateljica Vedrana Rudan promoviše danas knjigu „Ja, nevjernica“ (izdavač „Rende“) koja je zapravo zbirka priča iz „Nacionala“ i „Feral tribjuna“ po izboru urednika Vladimira Arsenijevića. Od čitavog niza zanimljivosti vezanih za ovu spisateljicu izdvajamo da se Vedrana probila na evropsko tržište, jer su joj knjige objavljene u Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj, Americi. O tome Vedrana za „Blic“ kaže:
„Eto, hvalim samu sebe jer me niko drugi ne hvali. Imala sam lepu promociju u Poljskoj i sad se jedno novo kazalište u Varšavi sprema da postavi ‘Uho, grlo, nož’. To će raditi Kristina Janda, jedna od najpoznatijih poljskih glumica, koja je značajne uloge ostvarila i u filmovima Andžeja Vajde. Ta knjiga je izašla i u Njujorku, u aprilu izlazi u Budimpešti, u Sloveniji je proglašena izdavačkim potezom godine, odmah uz Platonova.“
Vaša proza vrvi od psovki koje vama, jednostavno, leže. Ali kako to zvuči u prevodu?
- Pa, valjda isto tako. Jednostavno, moji junaci psuju, ali psuju i Poljaci i Francuzi... Moj pariski izdavač mi je rekao da će moju knjigu objaviti sa užitkom jer sam rekla mnoge velike istine o Francuzima.
U ovoj zbirci priča, koje se dotiču na duhovit način svega što čini ljudski život, imate vrlo zanimljiv odnos prema fudbalu?
- Mogu reći, da blago govoreći, mrzim nogomet i nogometaše. Ne kažem da sam u pravu, ali nogometaši rano ulaze u svoj život i to nogama. Možda sam nepravedna, ali to su krivonogi, retardirani dečki a još su mi gori oni koji leže na kauču i urlaju za leve ili desne. To je prava slika o velikoj većini muškaraca.
Pišete o raznim vrstama seksa pri čemu onaj u braku doživljavate kao moru?
- Seks u dugogodišnjem braku je obaveza i muka; i za ženu i za muškarca. No, to se odrađuje jer su statistike i lekari dokazali da ljudi koji se seksaju, pa makar i u braku, duže žive. Istini za volju seks van braka može biti jednako loš kao i u braku. Mislim da je najbolji seks između muškarca i žene od tjedan do mesec dana, računajući od početka flerta. Sve ostalo je davež. Jer kad jednom upoznaš većinu muškaraca kao ljude, a ne kao jebače, onda to više nije pravi seks.
Vrlo je zanimljiv i vaš odnos prema političarima i politici?
- Govorim naravno o političarima na ovim prostorima, ali čitam strane novine i sigurna sam da ne postoji razlika između srpskih, hrvatskih, francuskih, nemačkih političara. Sve su to ambiciozni mužjaci koji žele moć i pare po svaku cenu. Njima ništa nije sveto; oni bi i ubijali i klali i lagali (naši su to i dokazali a ni Amerikanci nisu bolji) da bi ostali na pozicijama. I sa tim se možeš samo sprdati.
Nije li neka vrsta potrebe za samospoznajom i preuzimanjem odgovornosti za vlastiti život vezivna nit svih vaših priča?
- Bila sam teško bolesna, prva dijagnoza je bila da verovatno imam rak, što se kasnije ispostavilo kao netačno. No, meni je to pomoglo da spoznam zapravo da ništa ne mogu promeniti bila ljuta ili ne. Ali, ako sam stalno ljuta, mogu mnogo zla učiniti samoj sebi a ništa dobro svetu. Shvatila sam da ne postoje takozvane velike i male radosti - postoje samo radosti. Svet je jednako loš i u Srbiji i u Parizu. Ne postoji loša Srbija i dobra Francuska (nedavno sam čitala knjigu „Dobar dan lenjosti“ - opisuje život u Francuskoj koji je jednako tužan kao i u Srbiji; samo lepše izgleda onima koji o tome ništa ne znaju). Dakle, svet je takav kakav je i ja ga ne mogu promeniti, ali mogu menjati svoj odnos prema njemu, po sistemu: ko vas jebe, gospodo vlasnici mog života, ja ću kuhati ručak za svoju dušu, gladiću mačku rep, užvati u pogledu na more, kupovanju lepih čizama i to će biti moj srećni život.
Nije li, ako je suditi po vašem peru, i položaj žena u svetu sve lošiji?
- Situacija i jeste sve gora i gora na svakoj tački zemljine kugle. Muškarci su gospodari sveta i ženskih života. Recimo, potpuno obespravljene Avganistanke - jer nemaju nikakvu mogućnost izbora - shvatile su, nakon što im je Buš „doneo slobodu“, da je sad još gore. Počev od toga da im otac ili brat biraju supruga, nikad se ne smeju na ulici pojaviti bez muške pratnje, zabranjeno im je školovanje... I one se masovno ubijaju. A kako se nemaju čak ni čime ubiti, onda se pale benzinom. Zapad, koji izigrava dobre duše, organizira izgradnju specijalnih bolnica za zapaljene Avganistanke na kojima ispituju kavalitet i dejstvo određenih vrsta zavoja. To sam čitala u nemačkim novinama gde su objavljeni brojevi žiro-računa na koje mi slobodne žene možemo uplatiti novac da bi se zapaljenim Avganistankama kupili specijalni zavoji.
Kako gledate na fenomen tranzicije?
- Tranzicija znači nekakav prelaz. Obično se prelazi iz dobroga u loše ili obrnuto. Ovo što se nama dešava to je prelaz iz pakla u pakao.
Post je objavljen 09.03.2005. u 10:32 sati.