Evo me u školi. Ljuta sam i tužna..Baš smo se vratili sa tjelesnog,pa još proživljavam sve ono..Na tjelesnome plešemo,a prvi put,onaj kad suu se birali parovi,ja sam bila dežurna tako da nisam imala para…ali pošto je danas puno njih iz razreda bilo bolesno i jedan dečko koji mi se jako sviđa isto nije imao para..Tako sam sretna bila jer je to značilo da JA mogu plesati s njime… yeah right… Moja frendica kojoj sam,dvi sek prije,rekla da jedva čekam tjelesni jer ću plesati s NJIM, uhvatila ga je isprid mog nosa i rekla “ Danas ja plešem s njim..” Tila sam je zadaviti…To nisam očekivala,jako niski udarac…Tako umisto da plešem s NJIM morala sam plesati s njenim parom, za kojeg moram napomeniti da je seksualno ugroženi manijak..Pa sam jadna ja patila čitavi sat…I sad,priko sata gadam je kredom;) evo skužila me je…Smješak joj prelazi preko usta, shvatila je razlog..Šapće mi “sorry mala ali svatko se mora brinuti samo za sebe..” a zaheb,ima cura pravo..U takvom se svitu sad nalazimo..Svako pazi samo na sebe,a druge..ko ih hebe…ali ja to neću…Oću onaj svit iz bajki,gdje se svi vole i pomažu a ne onaj gdje na svakom koraku možeš dobiti nož u leđa..ali izgleda da ću morati pričekati,ali što ću life goes on…pa što bude..neka bude ;))
Post je objavljen 09.03.2005. u 10:30 sati.