Danas kada postajem pionir, dajem časnu i...
Ups...skužajte, malo san se zanila:)
Neki dan sam zašpotala muža da mi ne nosi poklone.
Nemojte mi sad ispaljivat neke fraze tipe: ali ne morate se više zavodit, ne mora te kupovat poklonima i sl.
Ja sam žena, žena vulgaris, koju se treba mazit, pazit i tetošit da ne uvene.
Naravno da ovo nije jednosmjerno razmišljanje i da smatram da se i muške jedinke treba pazit, mazit i ljubit, no sad govorim o ženama, a danas i službeno na to imam pravo ;)
Uglavnom, sjećam se da me na početku veze obasipao tim malim znakovima pažnje, kupovao mi parfeme koji ne da mi nisu mirisali nego su mi smrdili, kupovao mi cvijeće koje bi mi se nakon nekog vremena doma osušilo, kupovao mi krive kreme s kojima sam na kraju laštila cipele i sl., no poanta je u tome da je sve to kupovao sam od sebe, želeći mi na neki način pokazati da me se sjetio kad je vidio baš tu ružu, kad je vidio bočicu tog parfema i kad ga je privukla baš ta krema jer je po ambalažili "bacala" na moj "đir".
Ubrzo me upoznao i shvatio kakve poklone volim, pa sam u godinu dana skupila toliko penkala, rokovnika, ružičastih bilježnica s perjem, labella i torbica da ne znam kud ću s njima (ma znam, znam:).
A onda je nekako s vremenom TA ljubav prestala...na pazaru bi mi kupio sir i rekao da je to zato jer me voli, kupio bi mi kobasice koje sam zavoljela zahvaljujući njemu, platio bi račun u DM-u govoreći da mi je to on "poklonio".
Nisam picajzla i ne očekujem da se prema meni ponaša kao Max Lovrek iz Ville Marije, ali bem mu miša...ako smo u braku određeno vrijeme znači li to da više ne zaslužujem te malene ženske sitnice koje me na neki način čine živom?
Moj otac recimo, i dan danas kad se vraća s večernje kave, usput ukrade nekakav cvjetić, naranču ili mandarinu nekome iz vrta za moju mamu.
I to mi je divno.
Ne kupuje joj skupocijene parfeme, ne plaća joj basnoslovne kozmetičke tretmane ali joj tim jednim cvijetkom daje do znanja da i nakon 20 i nešto godina braka još uvijek misli na nju kad ugleda ružičnjak.
Tako sam ja dakle, zašpotala mog muža rekavši mu da on meni naprosto MORA kupovati penkalice, labella i neke slične pizdarije da bi ja njemu i dalje bila lijepa, zadovoljna i sretna.
Ali kod njega je caka ta, da on mjesecima sluša i sluša i ne obazire se i onda kad se ukaže neka prigoda, nadoknadi sve propušteno.
Tako me sinoć na povratku iz zahoda dočekala prelijepa kutija presvučena kožom, Bajadera, komplet penkali, flomaster za cd-e i knjiga.
I jedno 114 puta me pitao: "a jel' ti se sviđa poklon?"
Ma pizdo moja, ne da mi se sviđa nego sam oduševljena, ali ne moraš mi tako odjednom kupit 20 svari..."razbij" to na komade pa mi svaki tjedan daj po jedno :)
Što sam ono htjela reći?
Aha, sretan vam dan žena, drage moje, i da vas muževi i dečki tetoše, maze i paze.
Isto kao što i mi njih pazimo i ljubimo.
Post je objavljen 08.03.2005. u 13:02 sati.