Mama mi je jednom rekla «Potencijalnih muževa ima koliko hoćeš, ali dijete je jedno jedino!».
Imam tu sreću da sam odrasla i uz mamu i uz tatu. Uz sve nesuglasice, svađe, vike i mirenja i nježnosti, roditelji su mi u braku 30 godina.
Od kada sam ja mama, često mi se, u mislima, javlja ta rečenica.
U početku nas je bilo dvoje. Muž i ja. Imali smo vrijeme samo za sebe. Svijet je bio naša igraonica.
Onda smo zaključili da imamo dovoljno ljubavi da je možemo, nesebično, pokloniti i trećoj osobi.
Stvorili smo Dijete.
Taj mali, obožavani, «uljez» imao je naviku javiti se baš u nezgodno vrijeme. Baš kada bi mislili «OK.Zaspala je.Imamo vremena za «na brzaka»», i tek bi nešto počeli, a ono «Buuuuuuuuuu!!!»; gledamo film, razgovaramo, a ono «Buuuuuuuuuuu!!!»...
Dijete je postalo mali diktator. Vrijeme smo planirali prema njenim hranjenima (a stalno je «visila» na prsima), spavanjima, dobrim i lošim raspoloženjima.
Za nas smo imali jako malo vremena. I kada bismo aktivirali «baka-servis» i skočili u kino, šetnju....Stalno je mali vrag sjedio na mom ramenu i bockao me «Je li gladna?», «Ima dovoljno izdojenog mlijeka?», «Je li plače?»... Pod takvim uvjetima se teško opustiti i, istinski, uživati u (rijetkim) zajedničkim trenucima.
Je li to fer prema Mužu?
Ipak, on je bio prvi. Bez njega ne bi bilo Djeteta.
Dijete raste, sve je samostalnije i, što je normalno, jednom će otići. Hoćemo li, do tada, Muž i ja postati stranci?
Na pamet mi padaju naši prijatelji. Kada im je curica kod bake, preko vikenda, ne znaju što će sa sobom. Zovu društvo da ne budu sami!!!! To mi je apsurd. Pa trebali bi uživati u tom vremenu!!! Oni više NE ZNAJU biti sami. Ili ne žele biti sami da ne shvate da ne znaju biti sami, da im je dosadno.
S druge strane, i naš razgovor se najčešće vrti oko «treba li kupiti kašice», «koliko je spavala», «je li kakala», «a da danas preskočimo Djetetovo kupanje, umoran sam»...
Većina aktivnosti se vrti oko Djeteta ili je pod direktnim Djetetovim utjecajem.
Fali mi vrijeme za provesti samo s Mužem i obožavam trenutke koje provodim samo s Djetetom.
Tješim se-ima tek godinu dana.
I dalje ne znam tko mi je/što mi je prioritet. Muž ili Dijete? Odgovor mi se mijenja veliko m brzinom, ovisno o situaciji.
Imam dovoljno veliko srce da oba stanu u njega, a ima i još nenastanjenog prostora za nekog Bracu ili Seku...
Možda je to odgovor...
Post je objavljen 09.06.2004. u 13:26 sati.