Dolaze nam sad za pol sata neki gosti pa moram ići sobu pospremat…sad na kompu kao pišem maturalnu radnju. Znači..ništa danas od nekog normalnog izlaska..ići ću s tom sestričnom negdje na kavu..hm..kavu :D, a ne znam..čini mi se da s njom nemam šta radit/pričat, a opet..ne mora biti, možda je baš okej..vidjet ćemo..ak je, onda ju vodim negdje piti :D..daj bože da je normalna i da se da pričat s njom :D e ja sam jučer bila tak neka ljuta na sve i svakog..da..i onda..danas je sve ok..ja sam totalno skužila da mi je super sa starcima..oni su baš normalni onak..ajd donekle :D…tak, sve više vremena sam s njima..bila sam danas s mamom u gradu..i ne znam zašto nikad ranije nisam s njim ja bila bar malo više vremena..dobila sam danas dvije petice :D..hhhaaah!!
Ja ne znam zašto toliko volim spavat..možda mi jednostavno nedostaje sna..ili šta već. Al to mi totalno pomogne uvijek..kad mi je dan sav sjeban i sve, odem spavat na par sati i kad se probudim, sve mi je bolje nekak..isto tak i kad me nešto boli..i u skoro svim drugim situacijama..a kad sam neispavana..ono—kad ne spavam po tri dana npr. , e onda se je bolje maknut od mene..sva sam..pa, poprilično živčana i ljuta na veći dio populacije…
Vidjela sam danas jednu curu..totalno me podsjetila na jednu koju sam znala prije..ta cura je jedna od osoba koje su mi najviše ostale u sjećanju iz djetinjstva...za vrijeme rata ( u hrvatskoj) bili smo u njemačkoj..imala sam 5 godina..nisam bila navikla na toliko ljudi..promet, nema trčanja po ulici, nema vožnje biciklom…i tak..našle smo neki parkić mali u blizini..i svaki sam se dan išla tamo igrat..sa svojim kanticama :D. i tak, uvijek bi popodne već oko 4-5 dolazila grupa ljudi..a mislim da asu imali 17 možda, 18 ili 19..tu negdje..ko ja sad…pili su tamo..zajebavali se..ja sam bila uvijek malo dalje od njih i gledala ih..totalno su mi bili zanimljivi...i onda smo jednog dana mama i ja išle u park..i našle smo dvije šprice..mislim ,razbijenih boca je uvijek bilo i svega..al ovo je bilo onak..nisam više smjela ići tamo se igrat..al onda opet, kad nisam imala gdje bit, otišle smo tamo neka mala i ja..i opet dan za danom..oni su i dalje bili tamo..konstantno..visili su tamo cijele dane..uvijek udaljeni na nekoj..na nečemu. I tak..jednog je dana došla ta cura na klupicu di smo se mi igrale..ja sam bila sama i uplašila sam se malo :D, rekli su mi da ne smijem s njima pričat ni nikad ništa uzimat…a da, kao razumjela sam njemački :D.D..uglavnom, sjela je tamo, sva u crnom, onako sitna, i počela plakat..bilo mi je jako žao..plakala je i sjedila kojih 10 minuta..i onda sam ja došla, sjela sam kraj nje i gledala ju. Nije se obazirala, ko da je bila u nekom drugom svijetu..možda i je :D..i ja sam uzela maramicu i obrisala joj lice..pogledala me je i gledala i šutjela..isuse, opet sam se bojala..imala je crnu kosu, blijedo lice nenormalno, plave oči i ogromne podočnjake..i gledala me je tako…i nije više plakala..tresla se je, isuse..a ja sjedila kraj nje..približavala su se neka dva dečka, obrijane glave, neke čizme ogromne..ogrooooonmni..i tresla se još jače..nisam ništ kužila, al vidjela sam da nešto ne valja..uzela me za ruku i rekla da idem s njom..da ćemo se odmah vratit---nisam pitala jer nisam..ne znam..eto, nekak sam se osjećala sigurno s njom..i trčale smo i skrile se iza nekog haustora..oni su nešto vikali, tražili po parku..lupali flaše..derali se..isuse, ona se tresla još više..a i ja zajedno s njom..otrčale smo okolo do moje kuće, ja sam joj pokazala da tu živim i ostavila me je..zagrlila me je i vratila mi maramicu..vidjela sam ih opet drugi dan..bila je sa svojima..kad su odlazili, došla je do mene i namignula mi..bila je smirena..viđala sam ju stalno..sve njih, al ona mi je bila nekak.. osjećala sam se ko da ju poznam i ko da moram doći u taj glupi parkić..nekoliko je puta dolazila do mene na 20-ak minuta..ii jele smo sladoled..igrala se sa mnom sa kanticama :D..a ja sam bila sretna..kad su skužili da pričam s «jednom od njih», zabranili su mi da se idem igrat..i nisam išla..za mjesec dana samo išli kući natrag i vidjela sam ih opet..bilo je jutro…sjećam se,, 7 navečer, mahnula mi je.. došla sam i rekla joj- ih ge cu hauze hojte.. :DD. otišla je i ništa mi nije rekla..bila sam malo tužna..mislila sam da sam joj draga bila..onda se sagnula i vratila se—ubrala je cvijet i dala mi ga i nešto promrmljala..i još je uzela svoj lančić ( onaj s marihuanom…hehehe.onda je to bilo woooooooow...a valjda se sviđalo ljudima ) i rekla mi ( valjda ) da je to za uspomenu...otišla je. odonda ju nisam više vidjela..šta je s njom bilo, ne znam.. često vidim curu koja me podsjeti na nju..i baš se pitam šta je bilo s njom… zvala se je andrea.
Uspomene :D
Znate šta? Ja sad idem pospremit sobu i ne mogu čekat da mi otvori blog..postam ujutro :D
Došla sam u kuću prije dvije min…super je bjlo..umorna sam…bok!
Post je objavljen 05.03.2005. u 00:46 sati.