KAKO JE BOGU IME?
Smesno pitanje, zar ne? Pa i jeste! Ne samo smesno, nego i glupo i donekle blasfemicno. Ali njega I ne postavljamo mi, pravoslavni, nego Jehovini svedoci. Oni stalno naglasavaju kako samo oni medju hriscanima znaju da upotrebe pravo Bozje ime (dodatak prepisivaca(mrav):uostalom svaka sekta ima 1 ili 2 stvari koje su razlog njenog postojanja i cime se gorde da imaju”punu istinu”.Tako ce ti adventista pricati samo o suboti i sl.), a “nazovi crkva” i “nazovi hriscani” cak ni to ne znaju. Za to pitanje oni su zainteresovali cak i muslimane, pa je pisac ovih redova prilikom putovanja u Kraljevo cuo u vozu od jednog muslimana Siptara bas to direktno pitanje. Rece mi covek: Svako mora da ima svoje ime, a kako je ime Bogu? Osetio sam odmah otkud vetar duva pa sam ga zapitao otkud mu pada na pamet takvo pitanje. Odgovorio je da ga je cuo od Jehovinih svedoka u fabrici gde je radio. Onda je i sam odgovorio da je Bogu ime Jehova. Dakle, ni Alah, ni Bog nego bas Jehova, kao sto je nekom coveku ime Petar, ili Jovan, a ne covek. Sta odgovoriti na to pitanje?
a) Svaki covek mora da ima svoje licno ime, jer u svetu postoji mnogo ljudi. Kad bi postojao samo jedan covek u celom svetu, njemu ne bi bilo potrebno nikakvo licno ime jer bi njegovo bice bilo odredjeno u odnosu na druga bica ovoga sveta samom nazivom "covek". Naseg praroditelja, biblijskog Adama, mi zovemo Adam i zamisljamo da mu je to licno ime. I zaista ono jeste njegovo licno ime u odnosu Adama prema ostalim ljudima koji su se pojavili u svetu posle njega. Ali, u sustini, dok je bio sam, njegovo ime Adam znacilo je isto sto i covek, jer Biblija kaze da ga je Bog nacionio od zemlje, a zemlja se jevrejski kaze "ha adamah". Dakle, Adam znaci otprilike "zemnorodni","covek"(homo)i "zemlja"(humus)vrlo su slicni. Adam je svoju zenu nazvao "covecica" jer je uzeta od coveka(1.Mojs.2,23). Kasnije joj je dao ime Eva zato sto je ona mati svima zivima (1.Mojs.3,20). Dakle, ime je oznaka (nomen est omen). Njihova licna imena su ipak u osnovi zajednicke imenice. U sustini, svaki covek je "adam" jer je svaki zemnorodni, "homo" je od "humusa". I svaka zena je "covjecica", pa u izvesnom smislu je svaka zena "eva", jer je svaka zena, makar potencijalno mati zivima.
Slicna situacija je i kad je rec o Bogu i Njegovom nazivu ili imenu. Ako podjemo od mnogobozackog gledista, onda je "bog" zajednicka imenica kao i imenica "covek" pa u tom slucaju rec "bog" mora se pisati malim slovom i dodati licno ime nakog boga. Na primer: bog Jupiter, Zevs, Perun, Indira, Brama ili bozica Junona, Amatersu i tako redom. Dakle, samo pod pretpostavkom da ima vise bogova, onda je nuzno znati ime nekog posebnog boga o kojem je rec. Ako jehovisti smatraju da Bog mora imati i neko licno ime, onda oni principijelno polaze sa mnogobozackog stanovista pa neka ne prigovaraju nama da smo mi mnogobosci.
Cujmo opet sta kaze Biblija
Posto je starozavetna Biblija napisana na jevrejskom jeziku, to su u njoj upotrebljeni razni nazivi za Boga: Elohim, Jahve(Jehova), Adonaj, El Sadaj. To su bili jevrejski nazivi za Boga, kao sto i u ostalim jezicima postoje paralelni nazivi: Bog, Gospod, Svevisnji, Svesilni itd. Svaki od tih oznacava neko Bozje svojstvo, prema tome svako od tih naziva primenjeno je ono pravilo da je ime oznaka (nomen est omen).
Stari Jevreji, iako su bili jednobosci, ipak su ime Jahve ili po starom svakako pogresnom citanju Jehova, uzimali kao Bozje licno ime za razliku od ondasnjih mnogobozackih Bogova. Bog se ne zove Marduk, ni Dagon, ni Amon nego Jahve!
Bozje ime toliko je sveto da se ono ne sme uzalud upotrebljevati, kao sto i glasi treca zapovest Bozja (2.Mojs.20,7). Ne zamo Bog kao bice, nego i samo ime Bozje je sveto sto je naglaseno vise puta u Svetom pismu Starog zaveta (3.Mojs.20,3 22,2 22,32 1.Dnevn.16,10 29,16 Ps.33,21 99,3 103,1 106,47 111,9 135,1-3).
Jevreji su vremenom tu zapovest o postovanju svetog imena Bozjeg toliko strogo bukvalno shvatili da su izbegavali uopste da spominju Njegovo ime direktno, nego vise opisno.
Profesor Glumac nam je na casu Starog zaveta ispricao ovaj slucaj. U vinkovackoj sinagogi on je primetio natpis na jednim vratima, razume se na jevrejskom jeziku. U prevodu natpis je znacio: "Ovo su vrata za "dalet"". Nije odmah mogao da shvati znacenje toga. Posle krace pauze, kao strucnjak za Stari zavet i jevrejski jezik, resio je tajnu. Jevrejsko slovo koje se zove "dalet" ima brojnu vrednost 4. Znaci: "ovo su vrata Onoga cije se ime pise sa cetiri slova: "J H V H". Prema tome, onaj natpis je znacio: "Ovo su vrata Jahveova", ili: "Ovo su vrata Gospodnja". Toliko su daleko stari Jevreji isli u opreznosti da ne izgovore ime Bozje!
Jehovisti ni blizu ne pokazuju toliko cuvanje u izgovaranju toga imena. Oni su se prozvali Jehovinim svedocima i time navalice omogucili sto cesce izgovaranje ime Jehove.
Treba ovde naglasiti da su oni po svojoj prilici pogresno procitali to Bozje ime. U srednjem veku naucnici su ona cetiri jevrejska slova JHVH zaista citali "Jehova". Docnije su strucnjaci za jevrejski jezik utvrdili da to treba citati "Jahve", a ne Jehova. Medjutim jehovisti su ostali pri onom pogresnom nacinu citanja, smatrajuci da je mozda i to citanje pravilno.
"Onaj koji jeste"
Bog nije ni Jevrejin ni Srbin ni Rimljanin, niti ikoje nacije. Prosto naprosto On je Bog, Otac svih ljudi i naroda. Zato svaki narod na svom jeziku moze da izgovara ime Bozje. Biblija nigde ne kaze da se Bog mora zvati i imenovati bas jevrejskim nazivom "Jehova" ili "Jahve". Sveto posmo kaze: Hvalite Gospoda svi narodi, slavite ga sva plemena" (Ps.117,1).
Svakako nece ni Jehovini svedoci tvrditi da nas to Biblija upucuje da bas svi narodi na svetu slave Gospoda na Jevrejskom jeziku! Zar srpska rec "Gospod" nije dovoljna da izrazi njegovu moc i silu i velicinu? Isto tako i jevrejska rec Jahve?
A ako jehovisti zele da cuju bas kako Bog je sam sebe nazvao, onda treba procitati ovaj tekst iz Svetog pisma:
Bog salje Mojsija da izvede narod izrailjski iz Misira, "A Mojsije rece Bogu: evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im recem: Bog otaca vasih posla me k vama, ako mi reku: kako mu je ime? Sta cu im kazati?
A Gospod rece Mojsiju: ja sam onaj sto jest. I rece: tako ces kazati sinovima Izrailjevima: koji jest On me posla k vama. I opet rece Bog Mojsiju: ovako kazi sinovima Izrailjevijem: Gospod Bog otaca vasih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama, to je moje ime dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno" (2.Mojs.3,13-15).
Sta vidimo iz tih biblijskih reci? Vidimo pre svega da Bog kazuje Svoje ime koje odgovara Njegovoj sustini. Bog se po svojim vlastitim recima zove "Onaj koji jeste", to jest "Onaj koji postoji". U crkvenoslovenskom prevodu te Bozje reci glase: "Az jesam Sij", a u jevrejskom originalu glase: "Ehje aser Ehje". Posto je Mojsije bio Jevrejin, Bog ih je njemu tako izgovorio. Da ih je izgovorio kakvom Srbinu, recimo Svetom Savi ili Njegosu, sigurno ih ne bi izgovorio jevrejski nego srpski, i tada bi reci glasile: "Ja sam Onaj koji postoji". To je moje ime!
I zaista, po ucenju sv.Jovana Damaskina ovaj naziv Bogu najvise odgovara. Jer, On je jedino bice koje postoji najrealnije, samo po sebi. Postojimo i mi realno, ali mi postojimo po Njegovoj sili i milosti, a On "ima zivot u sebi" to jest postoji sam od sebe. Zato je Njegovo pravo ime "Ehje aser Ehje" - ako se mora reci bas jevrejski!
Post je objavljen 08.06.2004. u 22:12 sati.