Ako su kovači lažnog novca jedino Židovo delo koje je zaslužilo tu počast da bude nazvano romanom, u tom postupku ovog "večnog buntovnika" nikako ne treba videti priklanjanje pred konvencijama jednog literarnog žanra ustaljenog oblika i određene namene. Žid, koji je u svojoj mladosti, opijen Malarmeom, neodoljivom moći njegove pesničke alhemije, odbijao svaku pomisao da se u orfejskim prostorima stiha meri sa arbitrom simbolizma, želeo je da bude Malarme romana. Žid se dugo, isuviše dugo ustručavao da bilo koji tekst svog obimnog dela imenuje tom dvosložnom reči koja mnoge pisce tako malo obavezuje. Kada je učinio prvu i jedinu iznimku, izbor je pao na Kovače lažnog novca.
Post je objavljen 04.03.2005. u 14:14 sati.