Iako su ovoj knjizi kao okvir poslužili autentični događaji iz rata, ona nipošto nema karakter ratnog dnevnika ni verodotojnog dokumenta. Kaputt je književno delo koje ima svoju posebnu, subjektivnu istinu. Kada se uzme u obzir Malaparteova sklonost za proširivanjem granica stvarnosti, onda nije teško razumeti zašto se on u svojoj knjizi Kaputt ne buni samo protiv Namaca, već i protiv nečeg mnogo šireg. On ne deli frontova na saveznički i nemački, kako to rade političari, već ih kao moralist razlikuje po tome da li pripadaju pobediocu ili pobeđenom. Malaparte u pobediocu gleda oholog tiranina, smešnog skorojevića, pa bio on Nemac iz knjige Kaputt ili Amerikanac iz knjige Koža, skorojevića opterećenog komleksom niže vrednosti pred pobeđenim koji njegov teror omalovažava otmenom pasivnom rezistencijom.
Post je objavljen 04.03.2005. u 14:12 sati.