"I tako idući stazom koja vodi ka kući, ugledao je u gornjim prozorima svetlost koja se kretala. Zacelo su strašno zakasnili. Svet se sprema za večeru. Kuća je sva osvetljena, a svetlost posle mraka zasenila mu je oči, i on reče u sebi, detinjasto, dok se penjao putem, "Svetlosti, svetlosti, svetlosti", i ponavljao je zaslepljeno "Svetlosti, svetlosti, svetlosti", kad su ušli u kuću, zureći okolo potpuno ukočena lica. Ali, gospode Bože, reče on u sebi, dodirujući rukom mašnu, ne smem praviti budalu od sebe."
U tim ključnim rečenicama romana "Ka svetioniku" Virdžinije Vulf (1882-1941), u prevodu Zore Minderović, sadržana je sva poetika i stil velike engleske spisateljice, koja je, uz DŽejmsa DŽojsa i Marsela Prusta, bila glavni predstavnik književnosti "toka svesti".
Post je objavljen 04.03.2005. u 14:11 sati.