Poglečte slikicu problema broj 37. uz ovaj post. Jeste? OK! Sada lepo zgruntajte i pokupite sve belo kamenje. No, ne samo onak, pobrati. Nisu to šljive.
Ak je to go-problem onda postoje neka pravila kak se pokupi kamenje u njemu. Ko prvo, trebate slagati kamenje na ploču tak, da stavljate redom po jedan od svake boje, ali u ovom problemu prvo morate metnuti na ploču jedan crni, pa onda beli i tak po redu dalje. Metnuti smijete samo na slobodno sjecište crta. Pazite, važi i po rubu ploče, pa čak i u sami kut. Ono kaj ste metnuli na ploču je kvit. Nema više pomicanja. Ak vam se ne sviđa de ste ga deli, ko vam je kriv. Trebali ste o tome misliti prije nek ste deli tam. Nema ono: 'Joj nisam to štel.' Ali da vam nebu tak grdo; to je problem i valjda ga sami rešavate. Nebu niko videl da ste si oprostili, ali onda ne brljati. Mora ostati redosled beli-crni-beli.....
Recimo da znate kak treba redom slagati i da se mora na prazna sjecišta i sad slažete i slažete. I kaj sad? Da, i nisam rekel još, da ni sve jedno kam denete. Ak malo bolje pogledate kamenčiće na slikici, bute vidli da su neki jedan do drugoga iste boje, a neki suprotne. Neki pak imaju pokraj sebe prazna sjecišta. Sve to skup nekaj znači. Poglečte na slikicici crne kamenčiće koji su jedan do drugoga (C5 i D5) (E4, F4, G1, G2, G3 i G4). Oni su povezani i predstavljaju takve crne oblike. Isto je i s belima koji maju tri povezane grupe sa po dva kamenčića svaka. Vidite? Ak ne, poglečte malo bolje.
OK, super, a sad poglečte kolko praznih sjecišta pokraj sebe imaju te grupe.
Pazite, gledati samo po crtama, ne po prek, kao po zamišljenim dijagonalama. Crte su važna fora u gou. Ak ste dobro brojali, crna dvojka ima 5 takvih sjecišta, a šestorka čak 9. Bijele dvojke imaju: ona na B-vertikali 5, na D-vertikali 4 i na kraju ona na F-vertikali samo 3. Ta sjecišta zovemo 'slobode' od grupe uz koju jesu. Zakaj to ja vama pripovedam? Valjda je to za nekaj važno. Pa i je!
Znate kaj? Da bi grupa kamenova bila na ploči, mora imati bar jedno slobodno sjecište uz sebe, tj. bar jednu 'slobodu'. Kad se stavi protivnički kamen na poslednju 'slobodu' nekoj grupi, ona se mora ukloniti s ploče, jer onda nema više ni jednu 'slobodu'. To je glavna zanimacija u go-problemima. Kak sam vam to lepo rastumačil!!!
No, ajde, dajte sad pozarobljavajte to belo kamenje! Al ne tak, da popuštate crnom. Nebi bilo pošteno. Najte zaboraviti, da i beli može crnoga smazati. Ima tu kaj za razmišljati.
Sad bi normalno bilo da neko pita: 'A kaj je s onim crnim na B4? On nije niti u jednoj grupi.'. Zanimljivo, al to vam se samo čini. Zakaj bi grupa morala imati više od jednoga? Da bum kompletan, on ima 3 'slobode'.
Pa, lepo. Sad sve znate, a možete i sami neke izvedene slučajeve zmisliti.
Neki su možda već čuli za nekakva 'dva oka'. To vam je oblik u grupi, koju se ne može zarobiti. Kad grupa unutar svoga oblika ima dve odvojene rupe (prazna sjecišta), crni joj ne može popuniti sve slobode. Problem je baš u tim sjecištima u tim rupama. Ak to probate, bute vidli da navek, onaj koji hoće zarobiti takvu grupu, dojde do toga, da bi moral imati grupu ili kamen bez sloboda u takvoj jednoj rupi, a postoji još jedna, u kojoj još postoje 'slobode' napadane grupe.
Više neznam kaj bi vam rekel. To su vam, tak na brzinu, i pravila goa, ali samo za zarobljavanje grupa. Go je čitava filozofija opstojnosti na prostoru ploče, kao i vladanje njenim većim dijelom.
Ak vas sve to više zanima, javite se. Bumo nekaj poduzeli da doznate i više toga, a toga imaaaaaa...