- Što bi htjela da te danas naučim, Janice?
- Kaj god hoćeš!
- Ne kaže se "kaj", nego "što"! Zar ti to moram svaki dan govoriti?
- Ali i na televiziji neki put veliju "kaj" pak mogu i ja neki put…
- No, dobro, neki put možeš. A s mamom i tatom čak možeš uvijek.
- I s Jurom? Ne volim kad se dere po selu: "Janica-štokavica!"
- Dobro, možeš i s Jurom govoriti "kaj", ali vidjet će on kad ti jednoga dana postaneš frizerka, i to televizijska frizerka.
- Ivek, mogu te nešto pitati?
- Možeš, Janice! Pa kako ćeš nešto naučiti ako me ništa ne pitaš?!
- Gle! Kad ja budem televizijska frizerka, reći ću Juri: "Ha, što sad misliš?" A Jura će mi sigurno opet reći: "Janica-štokavica", jer on ne zna ništa drugo reći. Što da mu odgovorim?
- Ako bude prost i kaže ti "Janica-štokavica", onda jedanput i ti možeš biti prosta i reći mu: "Jurec-kajkavec!" To će ga sigurno naučiti pameti.