Pozdarav.
Evo me ponovno.
Rijesio sam se jedne brige.
Ostalo mi ih je jos samo 20-ak :)
Ovdje je koma. Temperature po cijeloj Hrvatskoj su niske. Nemre se čovjek više pošteno ni zagrijati. Jedva čekam ljeto. (A onda ću govoriti da čekam zimu).
Danas sam morao napraviti plakat za jedan koncert.
???
Da ali u Wordu.
Napravim ja plakat, odnese ga naručitelju tiskaru.
"Oprostite, ali treba nam plakat u CORELU"
Naravno da naručitelj nema Corel.
I to ću ja? Nemam Corela.
Pretražim "cijeli" grad, odem na posao, instaliram Corel, napravim kako su tražili.
????
Pa toliko muke za 0,00 kn.
No ja sam skroman :)
Dovoljna mi je hvala. A nju su rekli.
I to nekoliko puta.
Dok ovo pišem (19:15) dosađujem se na poslu. Nema ga bas previse. A dosadno mi je stalno biti na compu.
Posl'o bih ovo i ranije, ali zaboravih pass, a moram doma po njega, tako da ćete ovo čitati sa zakašnjenjem.
Evo vam današnje teme za razmišljanje!
Hoćemo li uskoro u Europu?
Hoće li se Gotovina predati?
Hoći li ...?
Mislim da je odgovor na sva pitanja negativan.
Da sam ja na njegovom mjestu (Hvala Bogu da nisam) ne bih se ni ja predao. Toliko toga raći, bez dokaza... (Neću uopće komentirati navodne mrtve Srbe, koje su našli u Beogradu ?!?)
Istina je da bi se možda trebao predati, da Hrvatskoj ne stvara probleme, no ne stoji da treba dokazati nevinost kao što tvrdi velik broj onih koji ggovore da bi se trebao predati.
Pravno načelo govori da je svatko nevin dok se ne dokaže drugačije, ili u slučaju Gotovine, ne mora on dokazati nevinost, nego sud krivnju.
S drue strane, vlasti su ga još davno zeznule zabranom razgovora s istražiteljima, pa neka sada "snose odgovornost za to".
Evo vam jedna mala meditacija za kraj.
Preuzeo sam ju s www.skac.hr
U sretnu trenutku
prikrao sam se lađi
a nije bila daleko od obale
Sakriven u šaš prošaptah
«Učitelju ne ljuti se što te budim»
Vjeđe su se podigle
kao zastor noći
pred izlazak sunca
Učitelju ja te ne molim
da mi ozdraviš oči
Moje oko je zdravo
s brijega te vidjeh u lađi
Daj mi
da vidim čovjeka kraj sebe
Moje oko je nemirno
i vid se moj drži obzora
Ne vidim onoga kraj sebe
Učitelj me gledao dugo
dugo
Njemu se nije žurilo
a mene je grijalo
njegovo oko
grijalo
Učitelju ne molim te
da iscijeliš moje ruke
i moje noge
Moje su ruke zdrave
Prsti su vitki i hitri
Moj hod je okretan
Kroz šaš provukoh tijelo
Moje su ruke grane
zalaze u druge grane
ali grana ne hvata granu
Daj ruku mojoj ruci
Moje noge ne znaju ići s drugim
Daj suputnika mojoj stazi
Učitelj je šutio dugo
Ta njemu se ne žuri
Rukom uhvati mi ruku
i oživje suhu granu
Dođi i vidi
Ivan Golub
Eto toliko od mene za danas.
Post je objavljen 03.03.2005. u 23:43 sati.