Uglavnom...raširila sam se po boravku skupljajući sinove igračke a kad san se išla dignut, svm snagom san opizdila u staklena vrata koja nemaju nikakvu zaštitu nego su onako, oštrih rubova, prilično oštrih, a ja san se opizdila baš u taj oštri rub.
I zavraga mi sad to šta mi je kosa narasla kad mi je "njok" toliki da mi ni najveći sombrero ne bi pokrio glavu...
I kako se neću jidit na njega, a?
Kako?
Stalno ostavlja stavri otvorene za sobon i jebe se njemu šta je zemlja okrugla a ne neravna ka moja tikva.
Uf...
E, onda san zajaukala bolno, povisila ton još više ne bi li se šjor diga i počea plakat skupa sa mnom, pa san skakutala po boravku i stvarala neke čudne zvukove al ma kakvi, zavraga, taj kad zaspe mogu bombe, granate i tenkovi letit oko njega, ništa taj ne čuje.
Mogli bi nan uć lopovi i odnit i mene i maloga i njega skupa s postejon, ništa taj ne čuje.
Zavraga meni moje jaukanje.
E, a onda san izvadila meso iz leda sutra za obid i taman da ću ić namazat noge kremom protiv celulita, trbuh kremom protiv strija, ruke kremom za učvršćivanje, oči kremom protiv podočnjaka, lice kremom za lice i zube pastom za zube, eto ti se nekim čudom upalio kompjuter (ne pitajte, opet duhovi) i stiže poruka od jednog dobrog čovika sa mora.
Još uvik nisan skužila koji je al nema veze...
Evo mi taman govori da će mi nešto gatat na fažol, boje mi je da iden ća leć...ko zna di bi ovo moglo završit.
Slatko spavajte, kako bi reka moj sin :)
Post je objavljen 03.03.2005. u 01:28 sati.