Mislim da je ovo sasvim dovoljno za pokazat. Kolko sam skužil, ekipi je to skroz ok, pa bum onda i dotjeral to do nekog objavljivanja. Kad sam počel pisat Grdog, nisam uopće mislil od toga napravit knjigu. Bil sam doma, cuclal petu pivu, nisam mogel spat, na telki niš. Rekel sam sam sebi: "Idem nekaj zapisat o svom stanu i sobici sa kompom". I tak je počelo sa rečenicom "Stan je bil rupa, al je bil moj." Mislil sam naškrabat nekaj kratko, onak više ko neku stilsku vježbu, al kad sam počel pisat nisam mogel stat. Napisal sam tu noć hrpu toga. Tak je krenulo. Posla ima još pun kurac, al nije bed. Nikam se ne žurim, a odlučil sam da bum to izdal jednog dana. Uostalom, možda bum zvučal neskromno, al kad videm ko sve u Hrvatskoj piše i izdaje knjige, onda sam ziher da mogu i ja. Možda nisam puno bolji od njih, al nisam ni preveč lošiji. Osim toga, objavil bum to u vlastitoj nakladi, ak niko drugi ne bu htel. Osim toga, od kad je još jedan Remižanin, Dalibor Šimpraga, objavil knjigu Kavice Andreja Puplina, rekel sam: "E ne buš jedini."
Javim kad bude tiskano.
Post je objavljen 08.06.2004. u 17:05 sati.