Postao si prava mala pričalica... jest da u večini riječi izgovaraš samo prva dva slova, ali te to ne sprečava da neprestano nešto melješ, makar sam sebi u bradu. Mama i ja veselimo se svakoj novoj riječi. Prije par dana bio si na sistematskom pregledu. Dobrog si zdravlja (kuc, kuc, kuc u drvo...) ali malo nas zabrinjava tvoj nizak rast. Niži si od doljnje granice za svoj uzrast. Stoga ovih dana idemo na pregled kod specijaliste.
I dalje klopaš odlično, i sve samostalnije. Nisi osobito izbirljiv, ali kiselo ne podnosiš. Bocu s čokolinom (ponekad i bocu i pol) popiješ svako veče u krevetu, i onda te uz obaveznu priču za laku noć uspavljujemo. Omiljena priča ti je (zapravo jedina koju želiš slušati) o vuku i sedam kozlića no nikada ne dočekaš kraj. Možda je zato uporno i želiš slušatii svako veče, jer nikada ne saznaš što se desi na kraju?! Sad konačno spavaš cijele noći i budiš se oko sedam, taman za odlazak u jaslice.
U novom stanu si se sjajno snašao, već imaš svoja omiljena mjesta za igru. Čak se možeš popeti i na četvrti kat uz držanje za rukicu. Uživaš u kupanju u novoj velikoj kadi. Eto toliko za ovaj put, vole te mama i tata!
Post je objavljen 02.03.2005. u 19:16 sati.