Brucka. Lezala je na stolu. Nepomicno. Debela i crna poput grane nekog stoljetnog drveta. Presijavala se na jutarnjem suncu prkosno eksponirana u svoj svojoj duljini isticuci kvalitetu svog premaza najfinijim lojem sjajnijim od novog, lakiranog stola ciju je drvenu masu ostro ukrasavala. Da, moja je! Od mene nastala… Divna...
Posadio sam ju u manju loncanicu koju sam posudio iz susjedova vrta i stavio na prozor kako bi sto bolje uzivala sunce i toplinu mog doma. Svakodnevno sam pratio kako se razvija, pomno ju njegovao, zalijevao i gnojio, sve dok nije stasala u pravu malu biljcicu. Od tad je proslo mnogo godina i sad je ta, u pocetku mala brucka, narasla u pravo pravcato OGROMNO drvo, iza moje kuce, najvece u selu. To isto drvo nikad nije imalo plodova, pa ni lisca, a obzirom iz cega je nastalo, ta cinjenica me nikad nije ni cudila. Ali tog, ne tako davnog proljeca, mnoge su se cudne stvari dogodile. Izmedju ostalog i prvi plodovi moje brucke…
“Oj sused, pa vami so picke urodile!” Bio je to Stef, lokalni pijanac.
“Mars od ograde pijanduro stara!” obrecnuh se sa terase.
“Ma dajte sused, najte tak! Uzberete mi enu?”
Sad mi nista nije bilo jasno, ali pravac u koji je Stefov smezurani, koscati prst upirao, nagnalo me na zakljucak da se radi o drvetu iza kuce. Provirio sam iza ugla i imao sam sto vidjeti: Na granama su se pojavile male, sitne picke.
“Kad dozriju, sused! Vratite se kad dozriju!”
S vremenom, picke su se povecavale i postajale sve zrelije i dlakavije. Uposlio sam malog da ih redovito brije i da pazi da mi ih ne ukradu. S vremenom urodila je i pokoja sisa. Po noci bi lokalni, pohotni klinci netom dotaknuti pubertetom, preskakali ogradu i krali putene, socne plodove. Odjednom, postao sam vrlo popularan. Posjetio me i Josko Martinovic. Plodova je bilo sve manje, a na kraju, ostao je jos samo jedan. Iz njega je jednog dana izrasla kompletna zena. Tu sam zenu ozenio. Svakim danom postajala je sve ruznija i napornija. Preuzela je sve odluke vezane uz kucanstvo i sire. Tjerala me da radim stvari koje su prije nje bile nepojmljive mom pronicavom biznismenskom umu. Posvadjala me s najboljim prijateljima i rodbinom, a sprijateljila sa susjedima. Odredjivala mi sto cu jesti i oblaciti, a na kraju se od mene razvela i uzela mi pola. Pola svega sto sam mukotrpno godinama zaradjivao!
“Aaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!” (grcevito stezanje jastuka i jaka mucnina)
Dobro jutro!
Post je objavljen 02.03.2005. u 10:19 sati.