Sedim sada i mislim... Malo sam imao frke pa izvinite svi, nisam blog posetio iako sam rekao da cu biti redovan na blogu. Ali svakom se desi da se nekada zajebe i nesto pogresno uradi...
A ovde mi dodje lako da se opustim i nekako ispricam u tastaturu i osecam se lakse. Napolju sunce sija i topi sneg koji je napadao od kog ce nastati takva bljuzgavica da to nije normalno :)
Pokusavam da skontam zasto ljudi tako lako uniste neke stvari, u stvari lako je sve unistiti, a tesko napraviti nesto, najobicnija kuca gradi se mesecima i onda u sekundi nestane sve. Ljudski zivot, nastaje ceo zivot a za samo jednu sekundu se moze promeniti...
Stvari koje planirate se u jednoj jebenoj sekundi izmene... zelite nekoga da iznenadite a na kraju vam se sve obije o tintaru... bas se sranja mogu desiti.
Vecno pitanje mi se mota po glavi ZASTO, gde ljudi vide zadovoljstvo u unistenju? Onda pogledam sebe... I ja nekada osetim zadovoljstvo kada nesto bude unisteno, kada se nekome naudi... Ali uvek ostaje pitanje i zasluge. Svakako da neki lik koji zlostavlja druge zasluzuje da bude kaznjen da bude prebijen na mrtvo, a da li to zasluzuje lik koji nekoga povredi iz samoodbrane? Bah sada sam se previse dao u filozofiranje jer sam saznao da su mi propali planovi za vikend :( a bas sam planirao da idem do drugarice za BG. Nista postoji sledeci vikend ali opet skroz sve isplanirao i pljas sve pade u vodu... bas shit... :(((
Al ko sto sam vec spomenuo u jednom blogu (ko prepozna odakle je citat ima kafu ili pivo ili sta vec od mene) "It can`t rain all the time" jer ne treba da pustimo sunce unutra, probice se ono nekako (mada pomoc nikada ne skodi ;)
E pa bas sam se dao u tesku filozofiju, moracu kafu da smanjim juce cak nisam ni stigao ni da prosetam Krpku. Tako sam nazvao jedan privezak sto sam dobio za rodjus, wierd zar ne? Ali bar mi je danas nekako lakse, ne mislim o tome sto mi je propala poseta za vikend, ne mislim o tome sto mozda lekova necu imati dosta (epilepticar sam) niti o tome sto sam slab sa kintom. Nemam ni hiljadu dinara u dzepu. Zabole me jer kada vidimovako lepo i sjajno jutro pozelim da odem na krov zgrade, legnem i samo uzivam u pogledu na nebo i da osetim sunce, a za sve ostalo da me zaboli neka stvar.
Mozda nekada delujem mracan i sumoran ali jednu stvar znam: VOLIM OVAJ SVOJ ZIVOT
Post je objavljen 01.03.2005. u 11:33 sati.