Subota mi je bila hektična. Od jutra sam jurcao gradom, onda išao na jedan od onih ručkova koji su svake godine apsolutno isti. Znaš točno tko će biti na ručku, znaš da ćete za aperitiv piti Freixnet Negro, da će biti govedske juhe sa rezancima koje je radila baka, da će nakon toga na stol pašticada koju je radila baka, i da će na kraju torta od čokolade i oraha (filu od oraha i biskvit je radila baka, dok je šlag kupovni).
Nakon što sam se iskobeljao sa tog ručka našao sam se sa Vernom i krenusmo u nabavku za slavlje naših rođendana. Nakupovasmo se pive, sokova i sastojaka za salatu od tunjevine. Od doma sam nakon toga nazvao stanoviti restoran i naručio hrpu mazalica i ćevapa, koje smo onda nešto prije devet pokupili Richard i ja. Oko devet, evo nas kod Irme, društvance je već skupljeno i zabava je mogla početi. Od pola deset, pa sve do jedanaest, Vaš jedan i jedini je rezao krastavce i luk na najsitnije moguće komade. Papriku je prije toga narezao Vern, dok su se žene brinule za tijesto. Ali salata je po pričanjima mnogih ispala dobro. Ponosan sam bio ja.
Pošto se skupilo malo više ljudi nego što smo planirali, kupljena mesina je morala pričekati neko vrijeme, ali se prilikom čekanja mesina i ohladila. Na svu sreću, mladić kojeg ćemo zvati Šega, ponudio se da odemo preko ceste do njegovog stana zagrijati mesinu u mikrovalki, pošto Irmina pećnica nije u funkciji. Šegina majka mora da je bila oduševljena kada je vidjela svog sina i njegovog prijatelja u sakou kako u pola dva ujutro griju hrpu mesurine u mikrovalci. Još jedan "priceless" trenutak. No, mesina se ugrijala, mi smo se vratili i proždrali ju kao gladni unuci najjačeg lava u pustinji.
Da kraj večeri ne bude predosadan, pobrinuo se Dragutin, kojemu je Richard posudio auto ne bi li on odveo doma djevojku s kojom se viđa, a koju ćemo zvati Loki. Rekao je da će doći brzo, a nije ga bilo sat vremena. Vern i Richard su već pozaspavali, a kako i ne bi, bilo je već četiri ujutro. Kad se napokon pojavio, saznali smo da ga je zaustavila policija, pa je malo puhao, pa je i napuhao nešto, pa su mu prijetili oduzimanjem vozačke, ali je, vrlo vjerojatno nekom opscenom radnjom, nagovorio druga milicionera da mu oprosti, a sve pod izlikom da mora (a bogami je i morao) vratiti auto prijatelju. Zaboravih spomenuti da nije imao ni prometnu, tako da se poprilično dobro izvukao. Eto, to je sažeti opis zabavice.
Ne da mi se više pisati, kasan je sat, idem ja spat. Oh, kakve li rime... Tucajngusp!
Post je objavljen 28.02.2005. u 00:23 sati.