Bolestan ležim i gledam neke stare slikice i čitam još starije pjesmice...temperatura me srušila, nemogu gutati, pijem Sumamed i nadam se da će mi već sutra biti bolje...
I tako listajući po dubinama svojih foldera, naletih na jednu pjesmicu koja mi je potakla oko na čišćenje...sjetila me jedne ljubavi, ljubavi davno sejvane u dubinama moje matrice...
Ljubavi, znaš li koliko te volim ?
Je li to bilo spoticanje, posrtanje ? Gubitak ravnoteže ?
Je li mi ranjeno koljeno ? Ili srce ?
Znam da je to ljubav kada te vidim. . . . . . Kada žudim za tim da te vidim, gorim. . . . .
Niti jedan pokret nije učinjen...povjetarac ne šušti lišćem...zrak je nepomićan.
Zaljubio sam se ne učinivši niti korak. . . .
Nisi za mene, to znam...ali više ne volim svoje misli, ako nisu misli o tebi. . . . .
Kada sam blizu tebe, osjećam tvoju kosu na obrazu i kada ga ne dodiruje. . . . . .
Katkada skrenem pogled s tebe, a onda ga odmah vratim...:)
Kada vežem cipele, kada gulim naranču, kada vozim, kada liježem svake noći bez tebe i dalje ti pripadam. . . . .
Volim tvoje prste, volim tvoj nos, volim tvoje oči, volim tvoj glas. . . . . .
Volim te. . . . .
I javi se....barem ponekad...
Post je objavljen 27.02.2005. u 23:49 sati.