Zvao si me da dodjem.Znala sam da mi ne nudis ljubav,ti je ne nosis u sebi,ti si suvise ohol,suvise razmisljas kitom i suvise si svestan da si lep i zgodan,i da mozes imati koju god pozelis.
Veceras si zeleo mene.
Rekoh-a sto da ne?
Tusiram se,i dolazim kod tebe.Prilazis mi i ljubis mi usne ovlas.Pitas me kako sam.Pitam i ja tebe,mada znam da je to samo prazna prica.No dobro,prihvatila sam igru...
Kazes da si gladan.Vrtimo se po tvojoj simpaticnoj kuhinji.Jedemo,nesto mi pricas,a ja te gledam,i razmisljam kako u ovom trenutku nemam nikakav osecaj da cemo se uskoro tucati.
Penjemo se kod tebe u sobu.Ljubis me,ljubim te.Kazes mi da to jako dobro radim.Skidas me,skidam te.Samo na trenutak vidim tvoju kitu,poduzu i debelu.Ulazis u mene.Mmmm... kako prija.Imas savrsene dimenzije.Vidim da i tebi prijam.Pojacavas ritam.Uf sto je fino...Odjednom uzdahnes,i izvadis ga.Koliko vidim,svrsio si.Prevaljujes se na krevet,i lezis na ledjima...
Tebi je bilo lepo.A ja se pitam kad smo to mi postali samo ti...
Post je objavljen 27.02.2005. u 21:17 sati.