Marketing
Vidio sam na televiziji da restoran Vila Garić u Podgariću 5. 3. radi prigodnu večer za Dan Žena (kvragu i pravopis, je li se obe dvi riječi pišu velikim slovom ili samo prva?). Pet trećega? Je li to zbog vikenda, ili su makli pa više nije Osmi mart (Mart?)? Za taj dan smo u školi spominjali dva istaknuta ženska lika: Rosu Luxemburg i koga još? Ne mogu se sitit druge. Postoji li još igdi ulica Rose Luxemburg? U Njemačkoj bar? Drago mi je, fala bogu, šta nikome nije palo na pamet da Jurija Gagarina prozove komunističkim simbolom, pa tako Gagarinov put još postoji.
Mies van der Rohe je za spomenik Rosi Luxemburg i Karlu Liebknechtu napravio jednu izduženu volumensku kompoziciju kubičnih masâ cigalâ. Razlog: "...ali pošto je većina tih ljudi streljana ispred nekoga zida, ja bih zid od opeke sagradio kao spomenik."
Postaje mi malo dosadno radit omote načinom kojim sam ih do sad radio. Uvijek i samo od već postojećih svojih fotografija, rijetko od namjenski učinjene fotografije ili poigravanja skenerom ili kakvim jednostavnim crtežom. Nisam dobar crtač, a još sam gori slikar, ako govorimo o klasičnim papirnatim tehnikama. Također, ideje razrađujem u sudarima mutne unapred postojeće slike i foto-objekata na koje nabasam browsajući. I čini mi se da bi trebao promijenit tehniku, ne nužno tehniku izrade omote, možda je dovoljno da promjenim tehniku fotografiranja. Ili nešto. Volim te stvari izrađivat brzo, sa minimumom predrazmišljanja i odsutnošću prethodnih priprema, tako ako propadne nije bitno, i brže dolazim do rezultata. Također, draže mi ih je pripremat na način da ih se može reproducirat; unikati zasjenjuju CD. Zato preferiram radit sa stvarima koje su pri ruci, a imam osjećaj da ih je malo.
Slično mi je sa kuhanjem. Radim dosta mali broj jela, ne toliko šta mi se ne da eksperimentirat, nego zato šta bi treba unapred saznat koje mi nove i neuobičajene namirnice trebaju, i onda ih još posebno ić kupit. A meni se to ne da, i onda radim isto. To je ono di nema svemirske brzine. O kugli vam opet govorim. Sreća je bar da fizički ne težim kugli, kao onaj fratar iz Ferićeve priče kojemu je kolega, na izlaganje ovoga kako je kugla simbol Boga zato jer je savršeni oblik, dobacio da zato valjda i sam teži obliku kugle.
Ako je savršenstvo najbolje šta može bit, je li to onda znači da je nešto savršeno samo zato jer ne znamo da ima bolje? Možda je savršenstvo najočitiji prikaz šta sve ne znamo. Za nesavršeno ne uprežemo sve svoje snage i naše znanje propušta po rubovima, i tako se u napravljeno uvlači puno toga mimo nas, jer smo rukovali svojom nesveobuhvatnom sposobnošću, i zato su nam slučajnosti promigoljile kroz prste bez da smo ih i osjetili i čekaju nas da shvatimo da su dobre.
Za zabavu, Dream Anatomy, o anatomskim prikazima od 15. stoljeća do danas. Recimo, Jacques Fabien Gautier D’Agoty, 1773. :
Post je objavljen 27.02.2005. u 18:26 sati.