Marketing
Dernek
"Di cemo?", pitala sam cimera.
Reko mi je da idemo u neki fensi-smensi avantgardni klub u Shoreditch. Shoreditch je dio Londona di vise raznorazni umjetnici, glumci, modeli i ostali kenjatori.
"Shit, a jel se moram avantgardno obuc?", pitala sam ja dalje
"Dakako", reko je cimer i pozurio da pronadje svoj avantgardni outfit
Sranje na kvadrat. Ja nemam nikakvu avantgardnu odjecu u svom ormaru. Imam dizajnersku robu i narodsku robu. Ne kuzim se ja u ostalo...
Piljila sam u ormar i gledala sta ima...iz ormara je u mene piljila Joan Collins. Na majici.
Pisalo je "Vicious, scheming, power-hungry and successful". Kao ja, dakle. Bez "successful" dijela. Joan na majici je bila napirlitana u stilu 80-tih. Natandrcila sam majicu.
Hmmmm...mogla bi ja to malo izrezat.
Odrezala sam rukave i izrezala dekolte do pupka. I jos malo oko vrata.
U to je na vrata moje sobe banuo cimer. U Debbie Harry majici.
"Os da i tebe izrezem?", pitala sam ga.
"Ocu"
Izrezala sam i njegovu majicu. Njemu nisam izrezala dekolte do pupka.
Izgledali smo ko dvije izrezane svinje. Avantgardne.
Jos sam natandrcila uske traperice i povjesala punk lance po sebi.
Problem su bile cipele. Ja, za divno cudo nekoga tko zivi u ledari zvanoj London, imam minimalne kolicine zimske garderobe. Zimskih cipela imam ravno dva para....tenisice i cizme na visoku petu.
Dakle, ostaju sandale. A vani je ledara. Nish, obucu carape i sandale. Na kraju krajeva idem u fucked up avantgardni klub. Carape cu nosit ironicno. To je jedini nacin za nosenje tog looka. Otvorila sam ladicu s carapama. Momentalno su me zaslijepile sljashteci-sljokicave carape.
Natandrcila sam njih i neke punk-rock Dolce&Gabbana sandaletine i stavila crveni znojnik oko ruke.
Bila sam spremna.
Cimer mi je reko da izgledam ko avantgardna kurva.
Nadala sam se da je taj look u modi.
Klub je bio krcat i izgledao je boemski rusevno. Cim smo usli, zaskocio me fotograf iz nekog clubbing magazina.
"Jel te mogu slikat?"
"Mozes", rekla sam i zauzela najbolju Vogue pozu i nacubila usta.
U svoj svojoj narcisoidnoj mudrosti, zaboravila sam ga pitat u kojem cu magazinu izic. Bah!
Snimila sam ljude. Nitko zgodan. Ovi avantgardni ljudi se znaju obuc, al ne znaju otic u gym, zakljucila sam. Svi su bili heroinsko mrsavi. Jebes to, pomislila sam i opalila par vodki. Cimer je lokao Bud.
Muzika je bila dobra.
Za po ure smo i cimer i ja bili opizdjeni. On malo vise nego ja.
Ja sam djipala na dance floor, a on je klafrao sa svim zivim i nezivim.
I sa mnom.
"Kravo, nedostajala si mi. Glavno da si me ostavila samog da trunem u Londonu dok si ti jet-setirala po Brazilu"
"Ko ti je kriv sta nisi i ti doso."
"Jel mozemo mi zauvijek zivjet zajedno?"
"Mozemo, kerusino"
"OK, kravo...znas da nam je dobro."
"Aha"
Post je objavljen 27.02.2005. u 16:34 sati.