Sve oko mene je muzika. Da li ti se ponekad čini da odnekud dolaze neki tihi zvuci, neke vibracije, neki poziv da oslušneš? Možda zvuk neke tihe gitare ili tipke klavira kao odjek iz nekog drugog prostora i vremena, možda pomisao i sjećanje na notu zaostalu u tvom uhu, možda samo zamah nekih krila ptice ispod starog bora, odjek glasa djeteta od jutros zaostao u niti magle. Poziv da osjetiš, da pretvoriš svaki zvuk u notu.
Muzika. Uvijek je ispočetka i ponovno slušam, svaki puta pronalazim nove nijanse, nježnije ili strastvenije.. neki tonovi postaju blaži, skoro neopipljivi u mom uhu, neki blagi postaju duboki do dodira. Ponekad ne prepoznajem melodiju, baš kao da je čujem prvi puta, a možda je doista prvi puta skladaju moje misli ili je samo čujem drugačije, a poznata mi je jer je u meni i prati onu koju slušam.
Čuješ li ponekad tu muziku i poželiš li onda slušati opipljivo? Ovo te pitam jer ću se ja sada zavaliti u fotelju,uključiti neku stvar od onih koje volim i slušati, samo slušati muziku u sebi.
Post je objavljen 28.02.2005. u 20:36 sati.