jučer sam sat i nešto sitno čekala dečka na zimi. sledila sam se i trebalo mi je nekih sat vremena da se otopim. ali nisam se iznervirala. is this love, or what?
čudno se osjećam zadnjih par dana. iako me po nekom pravilu pere pms, ja sam nevjerojatno smirena. jurim kroz život 200 na sat. ništa me ne zaustavlja. barem ovih zadnjih dana ;))). možda zbog toliko dobrih stvari koje su mi se desile u zadnje vrijeme. pa ako me usrećuju velike stvari, po nekoj logici bi me i velike stvari trebale izbaciti iz takta, zato se ne opterećujem sitnicama kao inače.
jutros me probudilo sunce. ono pravo, veliko, toplo sunce, bez ijednog oblaka na nebu. pa šta ću ljepšeg?! otišla sam na prvu pravu, dužu vožnju u novom autu and I feel fine, fine, fine..
večeras planiram izać. nisam bila vani već neka 2 i pol mjeseca, mislim da mi je vrijeme. upenzionerila sam se lejtli. neću si to dopustit, pa prekidam lanac rutine i skačem u nove pobjede, hihi!
osim ako bude kiša padala. ili (ne daj Bože) snijeg. takve stvari me deprimiraju. u tom slučaju se dešava još jedna rutinska večer.
Post je objavljen 26.02.2005. u 13:52 sati.