Trebalo se odmoriti ovih dana. E da bar jesam ! Malo odlazak u brda, pa spuštanje uz Dravu...Nedovoljno.
Daleko od radijacije monitora. Deformacija i oscilacija.
I onda mu se ponovno vraćaš. Zli internet. Zli blogovi.
Više nema potrebe puno trabunjati o blogovima. Tko hoće nek izvoli.
Mogu ja , mogu ja, mogu ja....
I hoću. Ali u manjim dozama.
Zapravo, vrijeme je da se nazad moj blog pretvori u web bilježnicu za internu upotrebu sa tendencijom dozvoljenog prepisivanja od strane nepoznatog promatrača koji će se navirivati iza vrata.
Češće nego dosada, još češće nego ćešćije da bude ćesto kolko ja ćesto trebam.
Trebalo je sve to izbalansirati.
Previše sam uloga igrao zadnjih mjeseci. Nekoliko puta bilo je burno out efekata.
Pitali su me '' striček, kaj ti zapravo radiš ? ''. ''Gdje to točno misliš'', bio bi moj odgovor. Nekoliko puta. Don't ask !
Nekoliko stvari radim. Previše stvari. Više tako neću. Ali zapravo volim. Da, volim, a sve je tada lakše.
Nisu bili blesavi oni koji su govorili da čovjek ponekad ima '' veće oči nego rit ''.
Na ovom blogu sam postao preslužben. Postao sam neki jebeni glasnogovornik što ne želim. Sačuvaj bože vizionar ili guru a kamoli Majka Tereza . Gubim svoj iskonski glas. Pas mater !
Vraćam se na staro.
Usisaj si web u news čitač i dovedi šlag i jagode, može i čipi čips i otvori svoj desktop blog editor i masakriraj riječi. Izvrni ideje naopačke. Objasni što je autor htio reći.
Stavi link i dalje ko ga jebe. Kad ti link zatreba naći češ ga.
E tak !
Ocjene sam zaključio, svi su izašli sretni, dolaznu poštu sam urudžbirao, a blog post sam konačno smogao snage napisati.
Post je objavljen 07.06.2004. u 21:08 sati.